Чачак је равничарски град кога су редовно плавиле Западна Морава, речице и потоци који се сливају с планине Јелице. У једној великој поплави вода је стигла и до конака Јована Обреновића, па је тако настао и стих у народној песми „Ој Мораво”,/„киша паде, Морава надође/и потопи Јованове дворе”.
Господар Јован (1786–1850), како су га звали у народу, рођени брат кнеза Милоша и Јеврема Обреновића, био је командант Моравско-подрињске војне области. У Чачку се задржао након што је учествовао у бици на Љубићу 1815. године.
У стилу старобалканске архитектуре
С истакнутим представницима вароши, епископом ужичким Никифором Максимовићем и кнезом Василијом Поповићем, дао је допринос изградњи епископског двора и породичног конака. Изградио и Цркву Светог Ђорђа 1820. године.
Конак је почео да се гради у марту, а био је завршен већ у септембру 1835. у стилу старобалканске архитектуре. Саградили су га мајстори „гоге”, зидари из јужне Србије.
Изнад улаза на југоисточној страни, између два прозора, насликан је Јованов грб. Након што му је преминула супруга Круна 1835. године, он је чачанској Цркви Вазнесења Христовог у спомен приложио Јеванђеље штампано у Москви крајем 18. века са сребрним оковом. У марту 1838. године уручен му је поклон игумана Прокопија из Тројице Пљеваљске који се састојао од пет црквених књига, као и рукописно Четворојеванђеље преписано крајем 16. века. Ове књиге су данас у ризници Цркве Вазнесења Христовог.
У конаку је Јован кратко живео, већ 1842. отишао је из Чачка, а умро је у Новом Саду.
После њега у конаку је било смештено Окружно начелство, затим жандармеријска чета, потом школска поликлиника.
Од 1953. у њему је стална поставка Народног музеја у Чачку.
Историчар тог музеја Милош Тимотијевић подсећа да је у доба када је живео Јован град имао само око хиљаду становника, а почетком прошлог века четири хиљаде житеља.
– Центар града био је код цркве и испред конака. На том простору је 1859. године подигнут споменик у част другог доласка Милоша Обреновића на власт. Пошто је споменик био од дрвета, крајем 19. века је пропао и затим је уклоњен – каже Тимотијевић.
Чачак је 1834. године био једна од најмањих вароши која је, упркос томе, постала окружно средиште и центар Жичке епархије од 1831. до 1934. године. Обреновићи и њихово наслеђе веома су присутни на подручју општина Горњи Милановац, Чачак и Пожега.
Прави Обреновићи су из Бруснице и ту фамилију се први пут удала Вишња, Милошева мајка. Из тог брака је војвода Милан Обреновић, један од вођа Првог српског устанка.
Када је остала удовица, Вишња се по други пут удала у село Добрињу за Теодора Михаиловића, с којим је добила Милоша, Јована и Јеврема. Милош је узео презиме свога брата по мајци војводе Милана Обреновића.
И болницу и гимназију имали у 19. веку
Град добија у 19. веку и болницу (1836) и гимназију (1837) која је после две године премештена у оближње Ужице, али је убрзо враћена у варош. Основано је и Друштво за читање, Читалиште, уведен је телеграф, основани су пивара, као прво индустријско предузеће, банка и парни млин, покренут је први лист и донет први урбанистички план.
На самом почетку 20. века Чачак је добио челични мост преко Западне Мораве, и прикључен је на телефонску мрежу већ 1909. године.
„Јованови двори” су данас најстарија стамбена зграда у овом граду која припада Народном музеју у Чачку. Конак је оштећен приликом бомбардовања 1941, а конзерваторско-рестаураторски радови предузети су 1950–1953. године. Поново је обнављан 1972–1974. године, када је добио данашњи изглед. За културно добро од великог значаја проглашен је 1979. године.
Магазин Политика