У раду се анализира модел, заснован на квантној физици и чувеној Ајнштајновој релацији E = mc2 који покушава да објасни везу између функционисања мозга и манифестације свести. Модел предвиђа присуство нове људске свести у телу мајке од првих недеља трудноће. Такође се разматрају моралне импликације ових резултата и хришћанска перспектива на ту тему.
Најмоћнији научни издавач у Европи, Elsevier Science, покренуо је у последњој деценији нову серију часописа који представљају последње трендове у различитим гранама науке [1].
Очигледно је да су интердисциплинарни правци привилеговани, са циљем отварања нових и подстицања постојећих истраживачких праваца.
Тако се у серији „Трендови у когнитивним наукама“ може наћи следећи наслов: „’Фунда-Менталитет’: да ли је свесни ум суптилно повезан са основним нивоом универзума?“ од С.Р. Хамероф, професора на Универзитету Аризона, САД [2]. Тренд представљен у овом чланку тиче се могуће постојеће везе између квантне физике и свести; проблем о коме се све чешће расправља и на међународним састанцима (попут оног који је организовао Интердисциплинарни универзитет у Паризу – „Квантна физика и људске вредности“, мај 2000. [3]) и у сасвим новијим књигама (нпр. „Физика свести“. Квантни ум и смисао живота” Е.Х. Вокера [4]).
Морамо напоменути од самог почетка да су проблеми које покреће овај чланак изузетно сложени, њихова потпуна анализа не може да се учини предметом једноставне комуникације, али занимљив начин објашњавања функционисања мозга помоћу квантне физике и дубоке импликације такве хипотезе сматрамо да заслужује интересовање читаоца.
Суштинска карактеристика квантне физике односи се на пробабилистички третман понашања честица.
На пример, опис путање електрона помоћу Шредингерове једначине не може да одреди њихов тачан положај у одређеном тренутку. Једно од питања које муче физичаре односи се на начин на који се врши прелаз из вероватног микроскопског стања у макроскопски свет који опажамо, где објекти имају добро дефинисане позиције.
Могуће објашњење је да одређени објективни фактор производи „колапс“ таласне функције и заједно са њим прелазак са вероватноће на извесност, при чему се процес назива циљна редукција.
Неки аутори сматрају да је овај објективни фактор суштинска карактеристика самог простор – времена континуума: квантна гравитација [5].
Хамероф полази од ових елемената и поставља питање да ли би се објективна редукција могла десити у мозгу.
Он користи две математички једноставне релације: Хајзенбергов принцип неизвесности E = hν/2π (1) и чувену Ајнштајнову једначину енергије E = mc2 (2). Овде је Е енергија која одговара редукованој маси, c је брзина светлости, h је Планкова константа и ν је фреквенција којом се одвија објективни процес редукције.
Друга премиса коју користи аутор односи се на синхроно осцилирајуће повратне петље таламо-кортикалних неурона, обично познате као кохерентна фреквенција од 40 Hz. Присуство ове фреквенције је повезано са нормалним функционисањем мозга и имплицитно са постојањем свести.
Унутрашњост неурона и глиа ћелија је функционално организована у полимерне протеинске мреже – цитоскелет – чије су главне компоненте микротубуле [6]. Хамероф и сарадници сматрају да су ове микротубуле одговорне за постојање „кохерентних 40 Hz “ [7].
Коришћењем ове вредности фреквенције у односу (1) може се, изједначавајући две једначине, одредити одговарајућа редукована маса од око 3·10-9 грама мозга, што је еквивалентно 2·1010 тубулина (тј. скоро 20 000 неурона).
Ако се направи исти рачун за ниже вредности фреквенције, поретка јединица, што се на енцефалограмима види као спори таласи [8], модел предвиђа минималну границу за одржавање свести на нивоу од око 300 неурона.
У свом одговору неким критичарима његове теорије, Стјуарт Хамероф приписује овако низак ниво неурона малим црвима и јежевима који се питају: „Како је бити црв?“ [9].
Али ако посматрамо ову вредност из перспективе интраутериног развоја човека, она одговара, према литератури, феномену гаструлације [10].
Током ове фазе развоја формира се неурална цев, односно први неурони, догађај који се јавља после друге недеље трудноће. Морамо додати да у том периоду већина жена још нема сигурност да је трудна. С друге стране, релевантно је подсетити се да се од осме недеље трудноће, када се обично раде абортуси, у глави новог људског бића формира око 200 000 неурона сваког минута!
Дакле, модел који описује Хамероф предвиђа присуство нове људске личности у телу мајке од првих недеља трудноће, што је у складу са прописима хришћанске цркве [11].
Сходно томе, ако је горе предложени модел тачан, чак и рани абортус или употреба ћелија људског ембриона у истраживачке сврхе не могу се сматрати, како са научне тако и моралне перспективе, другачије него злочином.
Очигледно је да су модел и његово тумачење већ изазвали и покренуће даље питања и научне спорове [12, 13].
Изнад свега, наше је уверење да је добијање живота у телу Божји дар, а одрицање од таквог дара, уместо уживања, не ствара ништа осим ненадокнадивих губитака.
Из ове хришћанске перспективе, сматрамо прикладним да завршимо наш кратки рад следећим одломком из Јеванђеља по Луки: „Док је он говорио ове ствари, једна жена у гомили подиже глас и рече му: „Блажена је материца која те је родила и груди које су те дојиле!“
Али он рече: „Благо онима који слушају реч Божију и држе је!“ (Лука 11,27, 28)
О ауторима
Јулиан Русу, Технички универзитет Јаши, Румунија и Алис Русу, Медицинска јединица за породице, Јаши, Румунија
Фусноте
[1] ***, www.sciencedirect.com.
[2] S.R. Hameroff, Trends in Cognitive Sciences, 2 (1998) 119.
[3] ***, Abstract Book, International meeting ‘Science & Religion’, UIP, Paris, 2000.
[4] E.H. Walker, The Physics Of Consciousness. The Quantum Mind And The Meaning Of Life, Perseus Books, New York, 2000.
[5] R. Penrose, Gen. Relativity Gravitation, 28 (1996) 581.
[6] N. Hirokawa, Molecular architecture and dynamics of the neuronal cytoskeleton, in The neuronal cytoskeleton, R. Burgoyne (ed.), Wiley, London, 1991, 5.
[7] R. Penrose and S.R. Hameroff, J. Conscious. Stud., 2 (1995) 99.
[8] E. Crighel, The electroencephalography, in Handbook of neurology, in Romanian, C. Arseni (ed.), Vol. 1, Ed. Medicala, Bucharest, 1979, 720.
[9] S.R. Hameroff, Trends in Cognitive Sciences, 2 (1998) 125.
[10] M. Maiorescu and I.M. Dimbeanu, The newborn, in Treaty of Paediatrics, in Romanian, M. Maiorescu (ed.), Vol. 5, Ed. Medicala, Bucharest, 1986, 168.
[11] O. Iftime, European Journal of Science and Theology, 1(1) (2005) 39.
[12] E. Spier and A.R.L. Thomas, Trends in Cognitive Sciences, 2 (1998) 124.
[13] E. Spier and A.R.L. Thomas, Trends in Cognitive Sciences, 2 (1998) 127.
ИЗВОР: European Journal of Science and Theology, December 2005, Vol.1, No.4, 7-9
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 25.03.2022.
