Жена је цвет,
њена улога је да буде цвет,
јер у њој се рађа сав свет,
универзум у малом.
Жена је цвет,
који треба да се непрестано
љубављу залива,
небеским сузама
чежње облива.
Жена је цвет,
који захтева пажњу,
свагдашњу,
да њене латице милујеш,
о микрокосмосима снијеш.
Жена је цвет,
који захтева земљу добру,
да би у њој расла,
и око ње будућност,
твоја стасла.
Жена је цвет,
који ако не негујеш,
можеш заувек себе да изгубиш,
и без себе да останеш,
луталица постанеш.
Жена је и Свемир,
бесконачност и миомир,
шта пожњеш то и добијеш,
тај коначни Суд,
мир или немир.
Жена је и Васељена,
у њој је будућност њена,
за те планете и галаксије,
плаћена је Крстом,
висока цена
Једна жена је и Богоцвет,
тај Свемир и та Васељена,
Вечност нам је дала,
да би са том и у тој Вечности,
наша будућност процвала,
цветним плодовима Љубави,
вечно сапостојала.
Земљо Србијо, рађај.
