Голатањем продају музику, душу, своју,
док живе живот као по лоју,
уметност не вреди обичног цвоњка,
чаша жучи је и превише горка.
Проституција у овом или оном виду,
али они се уопште тога не стиду,
таленат вреди колико тоалет папир,
(није) боље бити човек него вампир.
Љубав је само написана празна реч,
фраза коју много користи данас духовни креч,
до љубави њима је као до лањског снега,
много је новца испод дебелог брега.
Човек не вреди поштења ни помена,
колико ми вредиш, толика је цена,
пријатељства се гасе и гуше,
празне љуштуре, празне душе.
Зар је лакше бити нечовек него човек,
али Господ неће трпети довек!
Он поред себе не жели звона, кимвале, која празно звече,
него песнике који пред лепотом клече.
Епохе пролазе, времена се мењају,
прича на жалост остаје увек иста,
само је вечна и непроменљива истина и љубав,
која нам долази од Господа Христа.
