Недавно сам гледао један занимљив видео клип Тајна где се говори о закону универзума, о закону привлачности. У том видеу се говори о томе да какве мисли гајимо и каква духовна настројења имамо, тако нам се и враћа, дешава, у животу, односно да својим мислима привлачимо добре или лоше ствари и да ,,универзум“, као универзална сила, одговара на то. Такав етички приступ се, са етичке стране, у суштини не сукобљава са нашом вером, са Православљем, јер ту има пуно и истина. Оно што није добро у овом видеу, у оваквом сагледавању ствари, па самим тим и није препоручљиво за оне који нису чврсто утврђени у вери, јесте то да се говори о једном безличном универзуму. Бог је овде безлична сила, универзум, који по аутоматизму реагује на наше мисли.
Анализираћемо главни аспект овог видеа са његове етичке стране, оне стране која има подударности са нашом духовношћу, Богословљем, а пошто је видео популаран међу људима, међу данашњом продуховљеном популацијом, говорићемо о тим подударностима, здравим аспектима истих, са циљем да покажемо да наше Свето Православље потхрањује сва духовна блага овога света и да немамо потребе да лутамо.
Чувени наш старац Тадеј, велики духовник, је говорио: ,,Какве су нам мисли, такав нам је и живот“. Господ нам даје дефинитивно по нашем срцу, а срце је генератор мисли, односно, какво нам је срце, такве се и мисли лепе за њега. Ако смо вредни и упорни, и такве мисли гајимо у срцу, Господ одговара на наша настројења, на наше срце, мисли, и већ се брине о нашим проблемима, рецимо запослењу, налази га, моментално. Ако се трудимо у добру, у љубави, моментално нам услишава жеље, у то не смемо сумњати, које долазе од искреног срца. Нема шта Господ не би учинио за нас. Он само тражи наше срце. Пуно примера налазимо у житијама Светих. Видимо да тај закон привлачности ипак постоји, али је Господ тај који даје, а не безлични универзум. Наравно, Господ не испуњава наше егоистичне мисли и жеље, а таква мисао је и присутна у овом видеу, да нам универзум испуњава све, али да ми сами после видимо, долазимо у познање тога, шта је добро, а шта лоше за нас. Али ако погледамо искуства Светих и Цркве и наше животе, видимо да Господ каткад допушта да се такве жеље и остваре, да би се ми коначно и научили да разликујемо шта је добро, а шта лоше по нас. Овде такође видимо једну благу подударност са учењем наше Цркве.
Шта то говори нама и о нама? Какве корисне закључке можемо извући одавде? Ако нам као народу неке ствари не иду од руке, то значи да са нашим колективним, читај индивидуалним, односно подсвесним, настројењима нешто није у реду. Ако смо егоисти, завидљивци, пакосни, лењивци, неблагодарни родитељима, онда не можемо да очекујемо да нам Господ Љубави и несебичности изађе у сусрет (Закон привлачности). Ако гајимо таква настројења у срцу, онда привлачимо кнеза таме тзв. луцифера и привлачимо беду, тугу, привлачимо пакао,чемер, немир! Ако чинимо ствари које су гнусне Богу, ако смо преваранти, вршимо абортусе, ако мрзимо, лажемо себе и друге, ако смо болесно егоцентрични, себични, неправедни, лењи, непоштени, незахвални, ако смо опадачи, онда не привлачимо Божији благослов него привлачимо невољу и беду, тако да ако хоћемо да тај закон привлачности почне да дејствује, а тај закон није ништа друго до закон Христове љубави, онда променимо унутрашња настројења, настројења духа, настројења срца.
Кадкад је то веома тешко, од искушења не можемо побећи, али љубав изискује велика трпљења, јер нико није савршен. Опште полази од појединачног, пођимо од себе, од нас. Трудимо се снажно да се преобразимо у бића Љубави, Христолика бића, несебична бића, преобразимо наша срца и све ће у нашим животима само по себи да се преобрази. Господ ће преобразити све око нас и због нас, Господ је силан и сав Љубав, а Њему ништа није немогуће и тешко!
Господе преобрази цео свет, а прво нас, да засијамо Твојом љубављу и да сви у нама виде Тебе, Светлост Љубави и тако дођу до Тебе, у познање Истине!Маран Ата
