Ми смо добри не треба нам Бог,
виче данас посрнули људски род,
,,Шта смо згрешили, нисмо никог убили?!“ говоре,
док мислима и у срцу и на делу, једни друге прождиру и прогоне.

Ми смо савршени, ми знамо шта је љубав,
вичу посрнули, љубећ’ само себе,
не знајућ’ да љубав према себи и није љубав,
и да тако само остајеш на маргини, празан и заправо духовно губав.

,,Ми смо свеправедни и знамо шта је правда,
Ко си Ти да нас учиш?“, рече пучанска гарда, они свеправедни,
притворно лицемерни и завидни,
док једни другима набијају у око прст,
не знајућ’ да је за правду и љубав потребан Христов Свети Крст.

Љубав је Крст, жртва, алтруизам, ношење бремена,
једних за друге и за њу је потребно доста, подоста времена, трпљења,
управо је потребан Бог којим живимо,
којим дишемо, грлимо и којим љубимо.

Потребан је Христос, не сумњајмо,
који нас је и Својим светим примером научио,
док се на Голготи за Своју творевину, за нас, дебело намучио,
мрео и после три дана из гроба устао,
победивши смрт, васкрсао.

О, светски човече зар још ниси научио?!

Љубав долази од Бога, Бог је Љубав
и нема љубави ван Бога, ван Христа,
нема дарова, стваралаштва, доброчинства,
образ чист и душа чиста,
усна медна и око праведно које пред Творцем и васељеном вечно блиста.

Хитајмо ка Њему, извору Живота и Љубави,
не дајмо места бризи, проблемима, да нас заустави,
времену да нас удави, успори,
Он нас чека на вратима срца,
а Његово срце за васељену и за нас неуморно, неуморно, куца.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име