Године 1922. из Русије је „бродовима филозофа“ протерано на стотине интелектуалаца, академика и новинара који су „кочили“ стварање Совјетског Савеза
СССР је званично формиран децембра 1922. године, али неколико месеци пре тога његови лидери су одредили будућност настајуће државе депортацијом великог броја руских интелектуалаца.
Идеја о прогону идеолошких противника из нове совјетске државе потекла је од самог Лењина. Он је маја 1922. године послао писмо шефу службе безбедности која је између осталог била задужена и за обрачунавање с дисидентима. У писму адресираном њеном директору, Феликсу Дзержинском, наређено је да се приступи истраживању политичких ставова истакнутих академаца, писаца, и других интелектуалаца. Дзержински је, као одани бољшевик, основао два комитета, један за истраживање проблематичних професора, и други посвећен њиховим студентима.
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КОПАО ПО АРХИВАМА: Саставио списак од 40.000 особа које су извеле Стаљинову „Велику чистку“
Од средине августа, уследио је талас хапшења под изговором сумње у анти-совјетску активност. Међу приведенима се нашао и угледни руски филозоф, Николај Берђајев, као и многи други мислиоци, „политичари, економости, социолози, научници, новинари…“. Већина њих се није могла сврстати у активне контра-револуционаре. Радило се о људима који се просто нису слагали с бољшевичким начином владавине.
Берђајев је, примера ради, био хришћански филозоф. По природи анти-ауторитаран, он није веровао да идеје комунизма одговарају вредностима истински једнаког друштва. Борис Бруцкус, економиста, био је познат по ставу да ће економски поредак СССР-а временом пропасти. Јули Ајкенвалд, књижевни критичар, негативно је оценио Лава Троцког.
Према речима Лесли Чемберлен, ауторке књиге „Лењинов приватни рат: путовање пароброда филозофа и изгнантство интелигенције“, једини „злочин“ депортованих био је одбијање да напусте своја дотадашња уверења. „Ови мислиоци сукобили су своје ставове с Лењиновим и то их је коштало њихове отаџбине“, стоји у њеном раду.
Брод „Обербургермајстер Хакен“ запловио је 28. септембра 1922. године за Немачку. Његове путнике чинили су прогнани мислиоци и њихове породице. Новембра исте године, други немачки брод, „Пројсен“, обавио је слично путовање. Све скупа, совјетске власти су отерале око 220 истакнутих предратних интелектуалаца.
Прогнани, који се данас памте по „паробродима филозофа“ на којима су напуштали отаџбину, иза себе су оставили све оно што су волели и за шта су се борили. Неки од њих, попут Берђајева, наставили су своје академске каријере у Европи. Други нису били те среће, западајући у сиромаштво и безнађе.
У време њиховог изгнанства, совјетске власти су „бродове филозофа“ представљале као мирно и хумано решење проблема дисидената. Данас се њихово изгнанство види као тек делић растућег тоталитаризма Совјетског Савеза.
Извор: Press Online
