Тешко да се негде толико без даха гледала завршница серије „Сенке над Балканом“ колико у Трстенику, који је, како ће показати мање позната историја, био уточиште следбеницима „Црне руке“ и комита, четника почетком XX века.
Јер, управо је ту, надомак Западне Мораве, љутој рани подлегао славни мајор Војислав Танкосић (1880-1915), чија је смрт уочи последње епизоде ујединила јунаке Бјелогрлићеве серије: инспектора Андру Танета Танасијевића, Кројача и Мустафу Голубића.
Историја је потврдила да је мајор Танкосић тешко рањен у груди приликом борбе у Игришту, надомак Великог Поповића, 31. октобра 1915. године, те да су га његови саборци, међу којима је био Ђуро Шарац, шаторским крилом пренели до воза, а потом допремили до резервне војне болнице у Трстенику. У старој згради Основне школе „Свети Сава“, данас познате као зграда комитета, радио је др Димитрије Милић са медицинским сестрама Кола српских сестара.
„Знамо да је Танкосић свега два дана поживео у болници, а како је аустроугарска војска напредовала и Танкосић био врло тражен, рањенику су поскидали све еполете и друга обележја“, каже Јелена Вукчевић, историчарка трстеничког музеја. „Мистерија се наставила и после смрти, за коју поп Стеван Николетић бележи да се догодила 20. октобра по старом календару. До данас нисмо сигурни где је мајор тачно почивао до историјског откопавања.“
Потомак Војислава Танкосића, београдски инжењер у пензији Градимир Николић, аутор књиге „Мирно спавај војводо“, сведочи да је извесно да су уз мајора, увек ишли Голубић и Шарац, а да га је други и сахранио.
„Постоји неколико неистражених верзија о локацији тих првих хумки, једни тврде да су га сахранили одмах иза болнице, да је потом кришом пребачено тело на друго место, али да је један апотекар то видео и касније информацију у вези с тим открио Аустријанцима“, каже Градимир Николић, унук Милеве Николић, рођене сестре мајора Воје, који није имао потомства. „Друга варијанта је да је био закопан негде код манастира Љубостиња. Постоји могућност и да је тај апотекар лажно проказао место хумке, можда и по нечијем задатку, како би се сакрила права локација. То је чудна прича, као и све друге које прате Војислава Танкосића, одговорног за рад врло ефикасне српске тајне службе на терену.“
Историчарка Јелена Вукчевић каже да је „случај Танкосић“ ескалирао када је извесни апотекар Светолик Трајковић споменут у листу „Трибуна“ у броју од 29. јуна 1919. у рубрици „Срамни стуб“. Наиме, аутор текста Радован Перовић Невесињски из Трстеника прозвао је Трајковића да је Танкосићев гроб „проказао Швабама“, те да је од гувернмана због тога добио привилегију да има апотеке у Трстенику и у Врњачкој Бањи и декрет да не може бити интерниран. Међутим, лист је, додаје наша саговорница, био затрпан протестним писмима и исправкама и то са адреса најугледнијих Трстеничана, па је 3. јула објављен деманти и извињење апотекару за кога се наводи да је „чинио небројена доброчинства у целом свом срезу“.
Тек, Аустријанци се нису смирили док нису обавили ексхумацију, а леш и гроб фотографисали (сведочанство је данас у Војном музеју). „Аустријанци су после детаљне претраге и распитивања код месних власти, ипак, пронашли гроб и после стручне експертизе, утврдили да се ради о легендарном комити који им је толико загорчавао живот“, истражује Милорад Белић, аутор књиге „Комитски војвода Војислав Танкосић“.
Белић подсећа да су цео призор фотографисали и, уз слику, у аустријској и мађарској штампи објавили између осталог: „Крај Воји Танкосићу. Демон светског рата, подстрекач убиства престолонаследника Воја Танкосић, мајор српске војске, чије је изручење у ултиматуму тражила наша Влада од Србије. Мајора Танкосића сустигла је казна…“
Иако је трајао свега 35 година, бурни живот Војислава Танкосића, рођеног у малој Руклади, надомак Уба и Лајковца, једва је стао у корице биографских књига. Био је учесник кључних историјских дешавања у Краљевини, активан члан Народне одбране, један од оснивача „Црне руке“, командовао стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. године… Био је истакнути учесник балканских ратова и Првог светског рата, одликован Карађорђевом звездом, активни комитски војвода, шпијун, Аписов човек од поверења, човек из сенке Видовданског атентата.
Посмртне остатке војводе који је преминуо 2. новембра 1915. пренели су 1922. године Танкосићева мајка Миља и чланови Удружења српских четника и сахранили га на Новом гробљу у Београду. Ипак, сенка необичног јунака остала је заувек у Трстенику, где је Танкосићу, који одавно у овој општини има улицу, 2005. године подигнут и споменик.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
vecnost.com
