Герасим је био хришћански монах из петог века и још као младић решио је да живот посвети Богу. Познато је његово дружење са лавом ког је на чудесан начин припитомио.
Овако је свети Герасим Јордански помогао лаву да се излечи, а онда са њим постао нераздвојни пријатељ све до смрти.
Светитељ из петог века, преподобни Герасим, живео је у манастиру у Јорданској пустињи. Једном, док се Преподобни молио Богу у пустињи, изненада зачу страшну рику и угледа лава. Лав је, храмљући, прилшао преподобном Герасиму. Пришавши, пружи му повређену и загнојену шапу. Свети виде да се у шапу зарила велика бодља. Лав је посматрао старца погледом пуним патње.
– Шта је пријатељу, много те боли? – упита старац. – Стрпи се, сад ћу ти помоћи.
Он извади бодљу из шапе, очисти рану и повеза је комадићем тканине. Затим нежно погледа звер са великом гривом и отпусти је. Али, лав није хтео да оде и од тада је пратио Преподобног куд год да крене, као ученик учитеља, и у свему му је био послушан.
У манастиру у којем је живео преподобни Герасим, воду су из реке Јордана доносили на магарету. Старац је лаву дао задатак да чува магаре док оно пасе на обали. Лав је усрдно испуњавао ово послушање. Али, једном је заспао у сенци под палмом. У то време туда је пролазио караван камила. Трговац, видевши да нико не чува магаре, помисли да је залутало и одведе га. Када се лав без магарета вратио у манастир, Герасим му рече:
– Појео си магаре! Од сада ћеш ти обављати његов посао.
Осећајући кривицу лав погну главу. Од тада је испуњавао своје ново послушање: доносио је воду у манастир. После неког времена исти караван се враћао натраг. Лав је угледао своје магаре и радосно потрчао према њему. Трговац се уплашио и побегао, а лав је узео узду у зубе као што је и пре чинио и одвео магаре у манастир.
Герасим погледа лава и, осмехнувши се, рече:
– Грдио сам те ни кривог ни дужног. Ти си поштена животиња и дајем ти сада име Јордан.
Још дуго је лав Јордан живео у манастиру. Када се преподобни Герасим упокојио, лав је почео туговати и сасвим је престао да једе. Легао је на старчев гроб, страшно заурлао и умро.
