Чувене бомбоне производе се по истој рецептури безмало цео један век. Из радионице браће Руф , “слатки негро” изашао 1928. године, а “ментол” 1917.
Оно што је “сахер” торта за Беч, “жербо” коцке за Пешту, то су за Суботицу свакако “негро” бомбоне, један од симбола града, које по својој богатој историји и традицији слободно могу наћи место међу сувенирима.
У богатој палети слаткиша, данас се готово на прсте могу набројати они који се праве по оригиналној рецептури. “Негро” и “ментол” бомбоне, данас понос фабрике “Пионир”, скоро цео век производе се по рецептима браће Јосипа и Адолфа Руфа, оснивача фабрике слаткиша у Суботици.
Борећи се за опстанак своје деце, удовица Серена Руф, још 1911. почела је да се бави трговином бомбона и производа од шећера, продајући робу свога шурака Јулија Брумера. Дозволу за израду бомбона добила је 1916. године и тако је предузетничким духом, рођачким и другим пословним везама, виспрена суботичка Јеврејка утабала пут синовима Јосипу и Адолфу. Годину дана касније, дозволу за израду и продају артикала од шећера добијају и они, који прилично храбро, у ратним временима, када се шећер строго штедљиво користио а његова набавка била повезана са низом тешкоћа, покрећу малу мануфактурну радионицу за израду бомбона – “Браћа Руф”. Међу првим производима који су направљени биле су “ментол” бомбоне.
– Производња је почела у приземној кући у Вилсоновој улици број 13, коју је купила Серена Руф по досељењу у Суботицу. Мали погон проширен је доградњом радионице у двориштву 1924. године – наводи Стеван Мачковић, директор Историјског архива у књизи “Индустрија и индустријалци Суботице”. – Просперитет “Браће Руф” био је брз и очигледан. Од мале мануфактуре са пет-шест радника, до фабрике бомбона и чоколаде, прошло је само десетак година.
Почетком 1928. Јосип Руф долази у посед три куће у Штосовој улици, где ће убрзо пребацити производњу. Управо те године, поред већ надалеко познатих карамела, почиње производња “негро” бомбона, јединствених по освежавајућој комбинацији биљке лакриц и менте. Тада су се паковале ручно у лимене кутије, а чувале се у дрвеним сандуцима.
Тих година фабрика је имала максимални капацитет од 15 вагона шерене робе и чоколаде и запошљавала је 55 радника. Са развојем фирме, унапређивана је и техничка опремљеност погона. Поред првих половних уређаја за производњу чоколаде, набављених из Аустрије, из Швајцарске је увезена прва машина “ваљарица” за чоколаде, а машина марке “хенкел”, такође за чоколаду, из Немачке.
.jpg)
Највећу инвестицију Руф реализује у јеку економске кризе 1931. године, када на парцели у дворишту у Штосовој улици завршава нов модерно опремљен двоспратни погон.
– Чињеница да је фирма тада била у стању да подигне тако скупу зграду, доказује да није осећала последице привредне кризе – додаје Мачковић.
Фирма је тада запошљавала стотинак радника и имала максимални годишњи капацитет 200-350 тона робе. Са све богатијим асортиманом чоколада и бомбона, творница браће Руф је без проблема конкурисала сличним фабрикама широм Европе. Своје продавнице имала је у Београду, Новом Саду, Великом Бечкереку (Зрењанину), Панчеву и Осијеку, а у иностранство је робу пласирала путем трговачких путника.
.jpg)
У предратним годинама због отежаног снабдевања сировинама, фабрика је била принуђена да смањи производњу, а под мађарском окупацијом, од октобра 1942. године, пошто јој је обустављено снабдевање шећером, престаје с радом. Јосип Руф, као и велики број других суботичких Јевреја, бива интерниран.
После успостављања нове југословенске власти, Руфова фабрика, уз остале некретнине, децембра 1946. године постаје национализована. Име Творница чоколада и бомбона “Пионир” предузеће је добило новембра 1948. решењем Владе НР Србије.
Богато искуство и познавање технологије у изради бомбона и чоколада добро су дошли бившем газди Јосипу Руфу, који је у времену изразитог недостатка квалификованих кадрова постављен за техничког руководиоца фабрике. Међутим, на тој позицији није био дуго, као ни остали индустријалци и капиталисти, који се нису снашли у времену комунизма, те се цела породица половином минулог века одселила у Израел.
.jpg)
Руфови су напустили Суботицу, али не и чоколаду, на чијим штанглама ће још годинама, док су се год користиле старе машине, бити утиснуто РУФ. За врло кратко време, од шест врста слаткиша, фабрика “Пионир” је на тржиште увела чак 60 нових производа. Неки су лако освојили сладокусце, неки пак нису опстали, а једине који су сачувале лидерску позицију од 1928. до данас су управо “негро” бомбоне.
Оџачар грла и данас чува успомену на своје творце, који су му дали ванвременски укус.
БЛАГОТВОРНО ЗА БОЛЕСНО ГРЛО
Поред одличног укуса, “негро” бомбоне, захваљујући лакрицу имају благотворно дејство на грло и дисајне органе, док им ментол даје доживљај свежине.
– Уколико имате прехладу или болно грло – ставите у врело млеко неколико “негро” бомбона. Оставите их да се истопе, а после тога попијте топао напитак. Дејство биљке лакриц и ментола у комбинацији са топлим млеком, брзо ће олакшати бол – саветују у компанији “Пионир”.
Вечерње Новости
Nego… sto ne vratise ljudima fabriku?
Usred rata je počela da radi dok su ljudi ginuli po celoj zemlji.