Један мали дечак желео је да упозна Бога. Знајући да је пут до места где Бог станује дуг, узео је торбу, спаковао у њу кекс и колачиће и флашу сока и – кренуо. Ишао је тако, ишао и прешао скоро три блока, кад, одједном, угледа старог човека.
Старац је седео на клупи у парку и зурио у голубове. Дечак седе поред њега и отвори торбу. Био је жедан и хтео је да попије мало сока, али му се утом учини да је старац гладан, па га понуди кексом. Старац узе кекс и захвално се осмехну дечаку. Тај осмех био је толико леп да је дечак пожелео да га види поново. Извадио је из торбе колачић и понудио га старцу. Старац се поново осмехну и дечак је био пресрећан. Читаво послеподне седели су тако дечак и старац смешећи се, једући кекс и колачиће, а да за све то време нису проговорили ни реч. Када је већ почело да се смркава, дечак осети да је уморан и да је дошло време да се иде кући. Пошао је, али после неколико корака наједном се окрете, затрча се натраг према старцу и – загрли га. Старац му се осмехну као никад до тад, најлепшим и најрадоснијим осмехом.

Нешто касније дечак је стигао кући. Угледавши његово лице које је сијало од среће, мајка га изненађено упита:
– „Шта ти се догодило данас па си тако срећан?“
– „Ручао сам с Богом“, одговори дечак и пре него што је његова мајка успела да било шта каже он додаде:
– „И знаш шта? Бог има најлепши осмех на свету !!!“
У међувремену, старац је стигао својој кући, подједнако срећан колико и дечак. Гледајући зачуђено у његово лице које је зрачило миром, син га упита:
– „Тата, шта ти се догодило данас па си толико срећан ?“
– „Јео сам кекс и колачиће с Богом“, одговорио је, и тек што је његов син заустио да нешто каже, он настави:
– „И знаш шта? Много је млађи него што сам очекивао !!!“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име