Две цимерке кувају виршле. Прва узима виршле, одсече по комадић са оба краја и стави их у шерпу и кува. Пита је ова друга:
– Што сечеш виршле са оба краја и тако их куваш?
Збуњена, ова јој искрено одговори:
– Уф, немам појма, моја мама увек тако ради…
За викенд, девојка оде кући па пита маму:
– Мама, реци ми зашто, кад куваш виршле, увек одсечеш оба краја?
Мама се исто збуни и каже:
– Па моја мама а твоја бака је увек тако радила…
Онда девојка пита и баку која је са њима живела, и испало је да је то нека врста породичне традиције, јер је и прабака, која је сада смештена у дом, исто пре кувања одсецала крајеве на виршлама. Девојка одлучи да посети прабаку у дому, решена да разјасни ствар са виршлама. Прабака се одушеви посетом, време је пролазило у причи, па у једном трену девојка упита:
– Реци ми зашто се пре кувања морају одсецати крајеви на виршлама?
Прабака заћути, погледа је и рече:
– Шта, још увек нисте купили већу шерпу?
