У савременом религијском свету доминантне су монотеистичке религије. Није увек било тако, шта више, у неким епохама је сматран јеретичким.
Није се до тада у Египатској уметности догодило да фараон буде представљен оклембешеног стомачића и карикираног лица, како заједно са супругом и ћеркицама ужива у подневним зрацима сунца. Његова супруга, супротно канонима о положају жене, понекад је приказана како носи фараонску круну на глави. Све је то дозвољавао и желео овај предводник египатског царства који је себи наденуо име Акхенатон (Акхенатен). Заједно са својом вољеном Нефертити, увео је потпуни религијски заокрет и наметнуо веру у једног бога чији је видљиви израз представљао Сунчев диск.
Египатски пантеон богова је био прилично препуњен у време рођења Аменхотепа ИВ, касније Акхенатона. Повремено би поједини бог из ове групе добијао на важности. У време Новог краљевства, око 14. века пре Хр., када је рођен необичан фараон, бог Амун је достигао престижни положај као патрон царске породице. Фараонска лоза и бог су међусобно “подржавали” једани друге, а њихова веза је осим узајамне користи била важна за стварања реда у иначе хаотичном свемиру. Фараонска улога је обезбеђивала поредак, хармонију или “Маат”. Свет богова и људи је био на овај начин безбедан и повезан. Фараон са једне и бог са друге стране “стварности” били су скоро подједнако важни.
Фараон који је познао Сунчев сјај
Да ова хармонија може да изгледа и другачије, показао је Акхенатон, по коме постоји само један бог који даје живот свету: ”Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим.” Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Иако је Сунце обожавано у претходним вековима као једно од божанстава, Акхенатон га устоличава на нов начин. За име свог јединог (новог) бога чији је видљив облик Сунце, узима назив Атон или Атен, што је био назив за овални облик, па и за Сунчев диск, али није било уобичајено име за бога. На почетку своје владавине, свог јединог бога је представио на традиционалан начин, као биће са људским телом и главом сокола, али је касније сматрао да овај бог не може да буде представљен сликама које прави човек. Због тога је прави и једини бог приказан само као сунчев диск који својим ручицама милује свет.
Превише апстрактно за тадашњи народ, рекли бисмо. Фараон је себе сматрао за посрединика између бога и народа. Религија новог фараона је била сувише елитистичка и народне масе су вероватно осећале да имају право само на одсјај са фараоновог лица, уместо пуног права на обилат сунчев сјај. Радикалне за доба у којем је живео, биле су и економски неисплативе, због очигледно великог радног вишка у виду свештеника многобројних храмова и занатлија који су правили реликвије.
Акхенатонов син, Тутанкамон, рођен је као Тутанкатон, али је, будући да је постао владар са само девет година, био je добар инструмент за затирање јеретичких идеја и за враћање старе народне религије. Доказе бунта против Акхенатонове реформе налазимо у записима који су настали након његове владавине, у којима се његова реформа помиње као “побуна” и “јерес”.
Храм Атона који је изграђен на необичном месту, у пустињи, далеко од традиционалних верских здања, уништен је. Схватања које је Акхенатон наметао представљала су потпуни скандал и заживела су само током његове седамнаестогодишње владавине. Или можда јесу живела и дуже, само су ходали тајним путевима незаконитог постојања? Да ли се живот оваквих идеја пробио и до нас данас?
Монотеизам у илегали
Око стотину година касније, још један човек који станује у Египту размишља о једином Богу. Мојсије, по пореклу Јеврејин, потомак Аврамов, у исто време је припадник египатске аристократије и поробљеног народа. Попут Акхенатона, он одлази у пустињу, вероватно једино “девичанско” место када су у питању религијске идеје. Као да су извори и плодна места већ одавно заузети идолопоклонством и као да у се тој пустињској суши најбоље може расцветати оно што се оком не може видети—смисао и вера у јединог Бога.
“Пусти народ мој” он говори тадашњем фараону, и након неколико покушаја фараона да осујети излазак јеврејског народа из ропства, Мојсије предводи Јевреје у проласку кроз море у обећану будућност. Уз њега крећу још неке особе које нису биле јеврејског порекла. Нису ли то баш они који су у Акхенатоновој новој религији пронашли веома логично објашњење за свет који нас окружује и који су ова своја схватања морали да крију због страха од одмазде?
Акхенатон као први модерниста
Археолог Јамес Хенрy Бреастед тврдио је да је Акхенатон први “индивидуалиста” у историји и да је он први који је одбацио сујеверје, а египтолог Хенрy Халл је Акхенатона назвао првим “научним умом”. Има нечег у Акхенатону што чини да га доживљавамо веома модерним, нама савременим ликом. Да ли је то његова слобода у одбацивању стереотипа, потреба да спонтани пољубац са Нефертити изнесе пред јавност у виду рељефа и свакодневицу учини светом, или је то пак ослобађање од страха од стихијског схватања природе и логичан закључак да мора постојати само један Створитељ света?
Олга Михајловић-Благојевић
Извор: https://bkcentar.rs/sr/blog/kad-je-monoteizam-bio-jeres
