Један од најтужнијих тренутака у нашем животу дође када су врата куће наших бака и дека заувек затворена, а када се та врата затворе, финализујемо састанке са свим члановима породице.
Кад затворимо кућу баба и деда, завршимо поподне радости са стричевима, рођацима, време лети док чекате ове тренутке, а не схватајући, прешли смо од деце до отварања поклона до седења поред одраслих за истим столом, од ручка до десерта, вечере и кафе, зашто кад сте у породичном времену не пролази и кафа је светиња.
Дакле, ако једног дана добијете прилику да закуцате на врата куће и неко вам отвори изнутра, морате је искористити сваки пут када можете, јер је фантастично видети бабу и деду, како седе. Чекаш да те пољубе, осетиш најлепши осећај који можеш имати у животу.
Уживајте и искористите кућу баба и деда док можете, јер ће доћи време када, у самоћи њихових зидова и углова ако затворите очи и фокусирате се, можете чути можда одјеке осмеха или плача ухваћеног временом, и кад се вратите у назад, носталгија ће вас стићи, па ћете се питати, зашто је све тако брзо прошло? И биће болно открити да није све ово нестало, већ да смо пустили.
