Да ли сте приметили како у српском језику не постоји реч за перпетуум мобиле? Или пак постоји?

Сасвим је, наиме, уобичајено да се у књигама из физике и још чешће, у онима које претендују да се баве физиком на какав егзотичан начин, и данас наводи само латински назив перпетуум мобиле за уређај који се креће без улагања енергије. Уређај који је, без обзира на језик, теоријски немогуће направити пошто је то у супротности и са Првим и са Другим принципом термодинамике.

Језик физике, од њених почетака у XVII и у наредна два века, сасвим налик на филозофију, био је искључиво латински. Потом су њом наизменично доминирали француски и немачки, све док у XX веку енглески није преузео апсолутну превласт у свим физичким наукама. Са буђењем “националних” наука појмови, имена величина и феномени добили су локалне називе (често врло сличне и разумљиве јер су из истих латинских корена), па се врло изнимно данас користе оригинална латинска имена као перпетуум мобиле.

Физика се у Србији изузетно касно развила и мада је данас (уз IТ и биомедицинска истраживања) једна од наших најуспешнијих дисциплина, физика код нас замах добија у XX веку. Прва икада одржана предавања из физике на територији Србије држе се тек од 1839. године, по оснивању Лицеја, што је наша прва установа високог образовања која ће касније прерасти у Велику школу и потом Универзитет, и то у оквиру предмета Природословље или Јестаствесловље (то је био несрећни славеносербски назив за физику и друге природне и техничке науке). Ова предавања студентима деценијама не држе физичари него лекари, филолози и филозофи јер физичара у Србији током већег дела XIX века – нема.

Но, захваљујући изванредном труду лекара Вука Маринковића (1808-1859), професора физике на Лицеју од 1849. до 1859. у српски језик су уведени готово сви данас знани појмови из физике и других сродних наука, али и свакодневног живота, који је данас тешко замислив без појмова из природних наука. Будући аутор првог уџбеника из физике издатог у Србији, обимног и сјајно написаног дела у два тома под називом “Начела физике”, Маринковић је за потребе ове књиге осмислио лепе српске називе за појмове као што су тежина, маса, сила, густина, путања и зрачење.

Његово име за перпетуум мобиле било је – вечнокрет. Међутим, овај назив се није одржао ни у говору, ни у литератури. Циник би у томе чак могао видети како се у Србији никада нису помирили са немогућношћу постојања перпетуум мобиле-а, па му ни име није прихваћено. Наравно, и неки други Маринковићеви појмови, махом они који су се ослањали на славеносербска решења, нису опстали и касније су замењени другим именима. Такав пример је движење за један од централних физичких појмова који данас једноставно зовемо – кретање. Но, заиста је занимљиво како вечнокрет није чак добио ни алтернативно име, мада се често користи.

Маринковић је био импресивно образован српски лекар из Новог Сада, који се школовао у Егеру, Пешти, Бечу и Берлину. Кад му је током револуције 1849. у пожару након бомбардовања Новог Сада изгорела кућа, а он остао без имовине и библиотеке, са породицом се доселио у кнежевину Србију како би предавао на Лицеју у Београду. Место професора физике било је хронично упражњено и пошто га је кнезу Александру Карађорђевићу за то постављење препоручио министар просвете, прихватио се посла. И на том положају остао до смрти.

По изричитом налогу Министарства просвете је 1851. написао уџбеник за своја предавања “Начела физике”, а у његовој припреми је комбиновано користио убедљиво најбоље прегледе из физике на француском и немачком тог доба. Књига је писана не само за студенте већ и “за самоуке”, како наводи аутор. Врло је читка и данас, а може се лако наћи и прегледати у дигиталном архиву Матице српске. На фотографији је приказана једна табла са илустрацијама из другог тома Начела.

Ово дело, изузетно важно за развој првих научника и инжењера у Србији, ипак није прва наша књига посвећена физици, будући да је у Аустро-Угарској још 1801. Атанасије Стојкович штампао дело “Физика”. Но, писано на изумрлом славеносербском језику, високопарним, енциклопедијским стилом, мада историјски битно и данас врло познато, Стојковичево дело остало је “непрочитано” и имало далеко мање утицаја на развој науке од Маринковићевих данас подоста заборављених “Начела физике”.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

1 KOMENTAR

  1. Што се тиче речи Јестаствословље јесте мало рогобатна, али је корен у реду, могло је боље. Вечнокрет је такође прилично штуро, исправно но без духа. Ја бих дао име „самогон“ да буде чисто славјански, али види се да је ово нешто позајмљено из духовне сфере. Код појма равна земља имамо обрнут случај: реч равно је такође позната у духовној сфери и део је речи са самом лошом појавом: равнодушје. Но да не одем на другу тему нека овде буде крај.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име