Велика је срећа у животу имати оно што желиш. Није то, у начелу, ништа погрешно нити нездраво, јер човек је биће које жели. Има људи који добију готово све што пожеле у животу. Бог им је дао многе дарове, дао им је многа добра, богатство, Некима тако што су то наследили од својих родитеља, некима – по њиховом сопственом труду: желиш да отпутујеш негде, већ си на путу; хоћеш да сутра купиш нова кола, нема проблема… Срећа је, како људи кажу, стећи оно што желиш. Благо таквима! И то је дар Божији.
Али, постоји и другачија врста среће: када је човек срећан и задовољан оним што има и не жели више од тога. Колико имаш Мало, али срећан сам! Или: имам много, а опет сам срећан. Када се поздрављам са неким и питам га: „Како си“, и он ми одговори: „Слава Богу! Врло добро“, веома се обрадујем, зато што човек који тако говори зрачи надом.
Ако ствари не стоје онако како ти желиш, покушај да их промениш, немој очајавати, већ се потруди да промениш оно што ти се не свиђа или што ти смета. Један Светац се молио овако: „Господе, молим Ти се, дај ми снаге да променим оно што могу, да се смирим пред оним што не могу да променим, и још дај ми расуђивања да сваки пут могу да схватим шта треба да чиним – да ли да се трудим да мењам ствари или
пак да се смиравам!“ Треба разликовати те две ствари: када стање ствари треба прихватити са смирењем, а када треба своју ситуацију мењати уз труд и напор.
Не треба се мирити са својим слабостима, комплексима и проблемима: ту увек постоји могућност за духовну борбу и промену. Бог жели да осетимо радост сарадње са Њим:
Бог ће нам помоћи, али треба и ми себи да помогнемо.
Из књиге – Живот у свету без Христа
