Једном давно, старац је ширио гласине о свом младом суседу да је лопов, због чега је младић ухапшен.
Неколико дана касније доказано је да младић није крив. Када су га пустили из притвора, младић је одлучио да тужи старца због лажних оптужби.
Старац је на суду рекао: “То су само коментари. Никоме нису нашкодили.”
Судија одлучи следеће: “Напиши све оно што си рекао о младићу на папир, а затим тај папир поцепај на комадиће и на путу до куће избаци их кроз прозор аутомобила. Сутра се врати у судницу, и чућеш своју пресуду.”
Старац тако учини.
Сутрадан, пре изрицања пресуде, судија рече оптуженом: “Пре него што чујеш пресуду, желим да изађеш напоље и покупиш све папириће које си јуче бацио кроз прозор свог аутомобила.”
Изненађени старац рече: “Не могу то да учиним. Ветар их је одувао, и не могу да их пронађем!”
Тада судија објасни: “На исти начин, једноставне речи и коментари могу да униште углед и част друге особе до те мере да се више не може поправити. Сви треба да научимо да контролишемо језик, да не бисмо били робови наших речи. Оговарања су гора од лопова, јер краду достојанство, част, углед и веродостојност друге особе, што је немогуће вратити”, закључи судија.
Зато запамтите – Кад вам се нога оклизне, лако је вратити се у равнотежу, али све што кажете се не може повући – већ је изречено!
Novizivot.net
