Да ли имамо хришћанске љубави у себи или не открива се кроз начин на који реагујемо на нанесену нам неправду, на коју можемо одговорити љубављу у себи или пак, гневом, увредама, и псовкама, ако смо такви изнутра.
Када касније схватимо шта нам се у конкретној ситуацији догодило, треба да се помолимо и кажемо Господу: „Господе, проверио си ме и открио си ми моје духовно сиромаштво! Пружио си ми прилику да покажем своју љубав и ја сам на делу показао да немам љубави у себи! Допустио си да ми буде нанесена неправда да бих могао да схватим да се налазим тек на почетку свог духовног путовања к Теби. Још увек учим Господе. Пружио си ми прилику да увидим колико је моје срце хладно, да видим где се тренутно налазим и да схватим да нимало духовно нисам напредовао. А доказ тога јесте што се љутим када год ми се неко обрати на нељубазан или увредљив начин. Када се према мени понашају непристојно или без поштовања , ја се вређам. Када ме неко увреди осећам велику повређеност и бес у себи. не показујем никакву љубав према људима који се неправедно односе према мени. Где је ту моја хришћанска љубав?“
Можете ли замислити колико смо онда далеко од Христове љубави, од Његовог јеванђељског учења о љубави према својим непријатељима? Волети своје непријатеље? Али, ми нисмо у стању да волимо ни своје ближње! Нека би Бог дао Једног дана да и ми искусимо ту истинску хришћанску љубав!
Из књиге – Мој живот у свету без Христа
