У Румунији је постојала бригада састављена само од свештеника, епископа, пастора, рабина и верника – од свих који су у тамници били због вере. Једног дана је политички комесар дошао у инспекцију бригаде. Сви су стајали мирно, и он је одједном позвао младог човека (који се звао Кокеанга) и питао га:
– Шта си био на слободи?
– Господине, оно што сам био на слободи, бићу заувек. Ја сам свештеник Божји, одговорио је.
– А-ха, свештеник! И још увек волиш Христа?
Свештеник је ћутао неколико секунди – секунди дугих као вечност, јер је знао да се његова вечна судбина одлучује у току њих. Господ је рекао: ‘Ко год ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на Небесима; ко год ме се одрекне због страха од људи, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на Небесима.’
После извесног размишљања, лице му је заблистало и веома смиреним, али и одлучним гласом, рекао је:
– Капетане, кад сам постао свештеник, знао сам да је у току историје Цркве на хиљаде њих било убијено због своје вере. И кад год сам улазио у олтар обучен у прекрасну богослужбену одежду, окружен љубављу и поштовањем пастве, обећавао сам Богу да ћу, ако икад будем морао да страдам, ако икад будем носио робијашко одело, и даље волети Христа.
Капетане, ја вас много жалим. Ми имамо истину, а ви имате бичеве. Ми имамо љубав, а ви имате гвоздене решетке на затворским ћелијама. Насиље и мржња су убоги против истине и против љубави. Ако решите да обесите све професоре математике, кад би сви математичари били повешани, колико би онда било 4+4? И даље би било 8. А колико би било 8+8? И даље 16. Не можете изменити истину, вешајући оне који говоре истину. Кад би сви Хришћани били повешани и даље би остало да важи да постоји Бог, и да је Он љубав. И да постоји Спаситељ; Његово име је Исус Христос, и исповедањем Њега човек може бити спасен. И да постоји Дух Свети, и војске ангела око земље. И да постоји прекрасни рај – не можете изменити истину.
– Желео бих да има начина да се пренесе тон којим је изговорио ове речи. Ми остали смо били посрамљени зато што смо веровали у Христа и уздали смо се у Њега, али овај човек је волео Христа као што невеста воли женика!“
Прича Ричарда Вурмбренда о православном свештенику којег је упознао на робији – Вера на којој свет почива

2 KOMENTARA

  1. Kad sam bio u srednjoj skoli , subota je bio radni dan. Medjutim , dvoje novoveraca je odbilo da subotom dolazi u skolu. Dodje jednog dana direktor na cas , pocne da se dere na njih , da preti da ce da ih najuri iz skole , a onda im kaze: „Sto taj Bog , kad je tako mocan , ne udari na mene , evo , izazivam ga ako sme , cik neka pokusa“ , i nastavi nastavi i dalje da preti i ismeva ono dvoje. Deset minuta kasnije , ulazi „tetkica“ i zove ga da odmah dodje u kancelariju. Posle smo saznali zasto. Dok je on izazivao Boga , njegov sin jedinac tresnuo kolima u stub i na mestu ostao mrtav.
    Proslo je mnogo godina kad sam sreo jednog od tih novoveraca kako razgovara sa tim , tada vec ostarelim direktorom. Pricamo rako i novoverac mu kaze “ Savicu , ti si meni govorio da cu da propadnem zbog moje vere , a pogledaj , odande donde – i pokaze rukom , sve je moje. A sta je tebi donela tvoja partija?. Verujte mi , direktor je plakao kao kisa i molio nas da mu oprostimo. Tada je i meni priznao da mi je napakostio i pripomogao na razrednom vecu da mi se ne popravi ocena , zbog cega sam ponavljao godinu , samo zato sto nisam imao novac da kupim uniformu koja je tada bila obavezna.Nisam mogao da verujem sta cujem. Sve do tada , o prosvetnim radnicima sam imao lepo misljenje.

  2. Za Sretena!
    Nisu svi prosvetni radnici isti! Ne generalizujte struku! Nema znaka jednakosti izmedju dva prosvetara a kamoli svih. Taj školski direktor je bio primer oholosti koja mu se na koncu svega obila o glavu. Tačnije uvreda za sve one prosvetne radnike koji su sebe dali deci da od njih naprave prvo ljude a onda istraživače učenjake i ljubitelje bilo kakve spoznaje. Pedagogija nije za svakoga. Pomoći detetu da odraste i konstruktivno razmišlja i stvara, vrlo je težak zadatak. Drugo, nije svaki prosvetar ateista. Treće, ako neko materijalno napreduje u životu, to ne znači da je u veri. Stradanje podjednako pogađa i vernike i nevernike. Siromaštvo je učestalija pojava od ličnog bogaćenja. I na kraju, ko zna iz kojih je razloga Bog dopustio pakosniku da vam upropasti godinu školovanja, prisetite se dobra koje vam je usledilo posle tog nemilog događaja i biće vam jasno.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име