Име му је било Флеминг, био је сиромашан шкотски сељак. Једног дана, док је црнчио у пољу како би његова породица могла преживјети, чуо је из оближње мочваре повик у помоћ.
Одбацио је алат и отрчао у мочвару. Тамо је, заглибљен до појаса у црном блату, престрашени дјечак викао и борио се, да би се извукао из мочваре. Сељак Флеминг спасио га је од сигурне смрти.
Следећег дана у сељаково се двориште довезла богата кочија. Елегантно одјевени племић изашао је из кочије и представио се као отац дјечака којег је сељак спасио.
– Желим Вам платити, рекао је племић. Спасили сте живот мојем сину!
– Не, не могу примити новац за оно што сам учинио, рекао је шкотски сељак и одбио понуду.
Тада се на вратима појавио сељаков син.
– Је ли то Ваш син? – упитао је племић.
– Да! – поносно је одговорио сељак.
– Допустите ми, да му осигурам образовање, какво има и мој властити син. Ако је момак имало сличан оцу, без сумње ће стасати у човјека на којега ћемо обојица бити поносни.
Тако је и било.
Син сељака Флеминга похађао је најбоље школе и завршио Болничку медицинску школу св. Марије у Лондону и постао познат у свијету као Сер Александер Флеминг, проналазач пеницилина. Након много година племићев син, који је био спашен из мочваре, разболио се од туберкулозе.
И шта га је тада спасило? Пеницилин!
Зато чините добро и добру се надајте.
