У јужној кули се, такође, налазила култно удубљење у зиду. Оно је имало форму избочине високе око 1,5м која је могла да служи као висина (bamah), позната библијским писцима. Она је била укосо нагнута према зиду можда у складу са прописима чије рефлексије проналазимо и у светописамском тексту немој ићи уз степенице ка мом олтару да се не би открила голотиња твоја код њега (Изл 20:26 ).
Да ли је могуће да су висине са унутрашњих страна капија представљале верски компромис у Витсаиди, склопљен између поклоника лунарног божанства који су ходили ка висинама окренутим ка северу и Израилаца ПРОНАЛАЗАК ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ОСТАТАКА ДАВНО ИЗГУБЉЕНЕ ВИТСАИДЕ – Дуго изгубљени град пронађен на северним обалама Галилејског језера, 2. део? Можда су изасланици јудејског владара из Јерусалима или Израилци насељени у граду употребљавали јужну косину као сопствену висину?
Између две куле унутрашње капије постављен је велики обрађени камен, као нека врста прага. На средини камена пронађен је полукружно испупчење у камену који је задржавао масивна врата капије да се не њишу превише у спошљањем смеру. Унутрашњи плочник капије показује знаке ерозије. Чудновато, нема знакова да су се по овом плочнику кретала кола. Чини се да се кочије и кола нису могла увозити у Витсаиду, макар не често.
Првобитно, дрвене греде су убациване водоравно између каменова у правцу унутрашње капије. Иако су греде изгореле у ватри, пронађена су 25 цм широка удубљена за греде са градске капије, на око 1,5м висине од земље. Греде су имале функцију да амортизују ударе у случају земљотреса. Чини се да је ово функционисало. Ми овде не наилазимо на остатке штете проузроковане земљотресом, што није случај са другим местима у Витсаиди где ова техника није примењивана.
Горњи спрат куле крај капије је разорен, али су доње просторије сачуване. Ово су биле јавне (административне) просторије древне Витсаиде. Зидине ових просторија биле су широке више од два метра. Са обе стране капије налазиле су се коморе које су служиле као градске житнице, што потврђују остаци спаљеног јечма пронађени у једној од њих.
Још доказа асирског напада пронађено је у суседној комори, где је ископавањем пронађено 15 стрела и врх копља, доста разбијене грнчарије и висок слој пепела. Међу зидинама пронађени су обредни судови, укључујући и кадионе олтаре као и крчаг са делимично сачуваним натписом име+знак сличан анку…. Овај простор је несумњиво имао култну намену, што потврђује још једна висина окренута ка наличју зида.
У комори 1 готово ништа није пронађено, јер ова соба страдала у акцији сиријске војске средином 20.в.
Може се претпоставити да испод слоја Витсаиде из 9.в.пре Хр. постоји слој са капијом из 10.в. пре Хр. радарска истраживања тла потврђују овакве претпоставке. Унутрашња палата са десне стране капије највећа је структура из 9.в. пре Хр. Предворје води ка унутрашњости улаза у главну просторију која је вероватно била престона дворана. Осам других соба су довољно сачуване, а окруживале су средишњу дворану. Димензије витсаидске палате су 17х30м, а дебљина зида је била око 1,3м.
У унутрашњости палате пронађена је фигурина египатског патуљастог божанства Паткоса, потомка бога Птах, једног од значајнијих божанстава египатског пантеона. На спољњем северном зиду палате пробађена су две угленисане глинене таблице, глине феничанског стила са утиснутим печатима. Једна таблица вероватно представља запечаћени документ који је из феничанских обалских градова или можда Самарије, послан у Витсаиду. На таблицама су истакнуте животиње у типичном египатске животиње — полулав, кобра, соко – али насликане у феничанском стилу.
Један остракон (исписана крхотина) из 8.в пре Хр садржи име Акиба, што је арамејска форма имена Јаков. Ово је најранији спомен ове верзије имена које је у 2.в. хр. ере носио знаменити равин Акива који је био међу првим вођама другог јудејског устанка против Рима (132–135.год. хр.ере). Натпис на једној дршци пронађеној у палати садржи име Mихаиј,скраћену форму имена Михаијаху у значењу ко је као Јахве?” Пророк Мијех је, такође, носио име које је форма ове скраћенице.
Друга ручица има исписано име Захарија (запамћен од Јахвеа). Слични налази су ископани у Тел Дану који се налазио око 50 миља северно од Висаиде. Аврахам Биран (Avraham Biran) цењени истражитељ локације Тел Дан, сугерише да би овај печат могао да упућује на Захарију, сина Јеровоама II, који је Израилом влада само 6 месеци 748 год. пре Хр. Пошто су владарски печати уопштено укључивали име и титулу, ми закључујемо да је овај печат потребно датирати у време пре него је Захарија постао цар (уколико претпосавимо да се ради о истом Захарији). Оба Захаријина печата сугеришу везу између Дана и Витсаиде током периода гвозденог доба. Ова веза одражава севи у архитектури, фортификацији, висинама, капијама и грнчарији.
Оно што је зачуђујуће је чињеница да је палата преживела асирско освајање и да је, штавише од тада два пута обнављана и прерађивана.
Мада је Витсаида као град опстао и после освајања Тиглат-пилесраових освајања, он је био мање значајан и никад није повратио ранију славу.
У јелинистичкој ери (332–37.гос. пре Хр), захваљујући положају који је заузимала између снажних селеукидских и птоломејских држава, Витсаида се ревиталисала. Из овог периода ископана је градска четврт приватних кућа. Свака од њих је имала засебан стан са поплочаним двориштем. Кухиње су типски грађене у источном делу куће, а трпезарије на северу. Ложнице су се вероватно налазиле на другом спрату.
У једној кући коју смо назвали рибарев дом пронашли смо олово за риболов, сидра и рибарске куке.Најмање једна рибарска кука је израђена је баш на овој локацији. Пронашли смо и глинени печат осликан са риболовачким мотивима међу којима се издваја приказ чамца (hippos) феничанског стила направљеног радије да се креће у водама уз тршчану обалу, него на отвореној води. Овај печат сада служи као симбол Bethsaida Excavations Project-а.
Друга кућа имама је раскошан вински подрум са четири велика винска бурета због чега је названа дом винара.
У првом веку хр.ере Витсаида је по последњи пут на историјској позорници. Она је имала значајну улогу у описима Христове службе у Галилеји. Што се тиче Римљања то је био мањи периферни град којем није придаван значај. Јеврејски историчар овог времена, Јосиф Флавије, бележи да је Филип, син Ирода Великог, уздигао Витсаиду у ранг града и давши јој помпезно име, Јулијана у част Јулине-Ливије, супруге цара Августа и мајке славног владара Тиберија. Наша ископавања су открила храм из овог периода који се може повезати са овим догађајем.
Храм лоциран делимично изнад Витсаиде из 9.в. пре Хр. Изграђен је према уобичајеном римском плану: колона тремова, предворје и дугачки наос (Светиња над Светињама), и трем. Градске зидине израђене су од камена и украшене розетама. Неко од камења коришћено је са оближњег бедуинског гробља.
Међу ископинама истичу се две брозане лопате за тамјан, сличне лопатама које су коришћене у другим римским храмовима, али и лопатама које су препознатљиве на синагогалним илустрација византијског периода. Кип ископа у близини храма приказује жену која носи вео и која је укључена у верски ритал. Жена приказана на кипу је украшена дијадемама. Ту су и три кованице са ликом Ирода Филипа.
Око храма направљен је зид од греда украшених меадром и цветним мотивима. Пронађено је и камење украшено флоралним мотивима. Оно је вероватно коришћено у храму. Ово камење је веома слично каменовима пронађеним на хоразинској синагоги из 5.в.хр.ере удаљеној само три миље. Витсаида није била насељена током визатијског периода, тако да се може претпоставии да је камење уграђено у храм намењен Јулији Ливији употребљен доцније за изградњу хоразинске синагоге. Синагога је широка колико и поменути храм, тако да је сличност више него упадљива. На надвратку синагоге налази се орао, симбол римске царске моћи. Ово потврђује наше уверење да су делови витсаидско-римског храна поново употребљени у Хоразину.
Biblical Archeology Society
