Наш данашњи гост је аутор књиге „Приче“ за коју каже да ће читалац пронаћи све оно што није знао да је заборавио. Милан Дулин Бован (1982.) Рођен је у Мостару, са десет година избегао у НеБесиње како га он воли назвати, ту одрастао, завршио средњу машинску школу и одао се животу савременог номада све док се најзад није скрасио у Подгорици уз своју Јелену и (за сада) два сина. Себе не види у улози писца, драже му је приповиједање у друштву, али пише силом прилика јер изговорена реч може да одјекне, но чак и ако се неким чудом упамти, она губи свој смисао прилагођавајући се сваким устима преко којих пређе, док најзад не падне у заборав.

Са писаном речју је већ другачије. Воли да се игра речима, каменом и дрветом, као на крају крајева и сваки Херцеговац. Сузе му како воли да каже, на очи најлакше натера звук гусала. Покушава остати традиционалан у савременом свету.

Да ли ће успети показаће време.

 

Шта конкретно значи презиме Бован? Мало необично звучи онима који га први пут чују. Шта Вас је натерало да напишете Приче?

М.Д.Б: Бован је старословенско светилиште Световида, а шта да ме натјера на писање приче ако не сама прича?

Зашто је херцеговачко приповедање синоним за српску књижевност?

М.Д.Б: Зато што ми Херцеговци и нисмо писци него баш приповједачи и то сваки којег је мати родила у том поднебљу, осим ако је нијем.

Зашто су ове приповести и даље утицајније од друштвених мрежа?

М.Д.Б: Вјерујем да је зато што људи ма колико напредовала технологија и све што је сада актуелно ипак жуде за живом ријечи и заоставштином наших предака која је почела блиједити.

Када би морао да бираш између Стјепана Митрова Љубише и Његоша, кога би изабрао за једини узор?

М.Д.Б: Његоша, извини, пристрасан сам, ипак је то наш Владика Раде Томов, кућно чељаде сваког српског дома у Херцеговини.

Шта је данас претежније код Срба, поетско изражавање или смо се ипак примили на западну безличну схоластику и метафизику?

М.Д.Б: Вјерујем да смо ми народ на свој начин поетичан и романтичан, не сумњам да ће се чак и неки који можда лутају у западњачком материјализму једнога дана вратити ономе што их душа учи.

Ђедова књига долази пред читаоце

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име