Изложба која је реализована уз подршку Министарства културе Србије и Културног центра Србије „Иво Андрић” у Пекингу биће отворена до 20. децембра, саопштио је данас Музеј града Београда.
На изложби ће Иво Андрић, који је један од најзначајнијих српских, југословенских и светских писаца 20. века, бити приказан кроз тематске целине књижевник, дипломата, Нобелова награда и његов пут у Кину.
Централни део изложбе посвећен је Нобеловој награди и на њој ће бити изложена реплика дипломе и медаље уз звучни запис говора са доделе награде.
На мултимедијалној поставци „Иво Андрић – човек изнад времена” посетиоци ће моћи путем ВР наочара да посете Музеј Иве Андрића у Београду, Родну кућу Иве Андрића у Травнику, као и Апартман у Соко Бањи, преноси Тањуг.
За потребе ове изложбе и тематске целине „Пут у Кину” истражена је Андрићева посета Кини која до сада није детаљно обрађена.
Као члан делегације Југославије посетио је Кину са циљем обележавања 20 година од смрти књижевника Лу Сина, оснивача нове књижевности.
Андрић је по доласку у Кину 1956. године послао писмо Милици Бабић у ком је навео своје прве утиске.
„Све је ново и велико, а човек се ипак осећа као код куће”, писало је у писму које је потписано са Мандарин, како га је Милица од милоште звала након што је сазнала да ће Андрић путовати у Кину.
У Кини је Андрић провео месец дана приликом чега је имао прилику да посети Пекинг и Шангај, а највећи утисак на њега је оставила посета Музеју Лу Сина, у кући у којој је кинески књижевник живео у Пекингу.
Одушевљен проналаском књиге српског писца Лазе Лазаревића, у библиотеци Лу Сина, Андрић је по доласку у Београд написао кратак текст „Сусрет у Кини” који говори о значају писаних речи које као мостови могу прећи највеће географске и временске удаљености.
Иво Андрић (1892–1975) најраније детињство и младост провео је у Босни и Херцеговини, а студије у разним европским градовима, након Првог светског рата дошао је у Београд и започео дипломатску каријеру, током које је путовао и службовао по читавој Европи.
Почетком Другог светског рата трајно се настанио у Београду и посветио се писању што је резултирало освајањем Нобелове награде 1961. године. Био је 55. добитник тог признања и једини са простора бивше Југославије. Пред крај живота, у присуству троје блиских сарадника је изразио жељу да се његова заоставштина сачува као целина и да се „намени за опште културне и хуманитарне потребе” те је тако 1976. године основан Спомен-музеј Иве Андрића који је смештен у стану у којем је Андрић живео.
У њему је сачуван аутентични амбијент у коме је чувени писац живео и радио, али и формирана музејска поставка посвећена његовом стваралаштву.
politika
