Уклесан у црвене, беле, ружичасте и пешчарске литице, праисторијски јордански град Петра је стотинама година био „изгубљен“ за западни свет.
Смештена усред неравних пустињских кањона и планина у данашњем југозападном углу Хашемитске краљевине Јордана, Петра је некада, између 400. п.н.е. и 106. године нове ере, била успешан трговачки центар и престоница Набатејског царства.
Град је вековима био празан и готово пропао. Тек се почетком 1800-их један европски путник маскирао у бедуинску ношњу и инфилтрирао у мистериозни локалитет.
Археолошки парк Петра је 1985. године проглашен за Унескову светску баштину, а 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.
Набатејци су, пре него што су покорени од стране Римског царства, контролисали огроман део Блиског истока од данашњег Израела и Јордана до северног Арапског полуострва. Остаци њихових иновативних мрежа система за складиштење, транспорт и наводњавање налазе се до данас широм овог подручја.
Научници знају да су Набатејци били у Петри најмање 312. године пре нове ере, каже археолог Зеидун Ал-Мухеисен са јорданског универзитета Јармук.
Ал-Мухеисен, који ископава у Петри од 1979. године и специјализовао се за набатејски период, каже да нико још није пронашао ниједан археолошки доказ који датира из четвртог века пре нове ере. Најранији налази до сада датирају само из другог и првог века п.
Али још трагова остаје испод површине. „Открили смо само 15 одсто града“, каже он. „Огромна вец́ина — 85 одсто — је још увек нетакнута под земљом.“
Бројни свици на грчком и који датирају из византијског периода откривени су у ископаној цркви у близини Храма крилатих лавова у Петри у децембру 1993. године.
Истраживачи из Америчког центра за оријентална истраживања у Аману, главном граду, сада анализирају свитке и надају се да ц́е бацити светло на живот у Петри током овог периода.
Kада је Рим формално преузео Петру 106. године, њен значај у међународној трговини почео је да опада. Пропадање града се наставило, потпомогнуто земљотресима и порастом значаја поморских трговачких путева, а Петра је пала најниже близу краја владавине Византијског царства, око 700. године нове ере.
Посетиоци данас могу да виде различите мешавине набатејских и грчко-римских архитектонских стилова у градским гробницама, од којих су многе опљачкали лопови, па су њихова блага изгубљена.
Национална Географија
