Безбројан, неизбројан, многобројан, огроман, неизмеран, претерано велик, претерано дуг, који нема краја, бескончан, бескрајан. Мада математичари и сви они који се математиком служе радије користе појам бесконачност, лепа српска реч бескрај такође означава филозофски концепт који описује оно што нема никакву границу.
У математици се уобичајено означава знаком ∞ што је иначе једна од фигура у алгебарској геометрији које су познате као лемнискате. Сматра се да је сличан знак први употребио енглески математичар и дворски криптограф Џон Волис 1655. године у књизи Аритхметица Инфиниторум. Волис је, наводећи бесконачан низ користио ознаку &c која је временом еволуирала у лемнискату и чији се облик види на илустрацији.
Идеја о бескрају није бесконачно стара. Мада о њој учимо већ током основне школе и делује готово свакодневно, концепт бесконачности је врло сложена филозофска идеја. Спознаја о томе да (иако је све оно што видимо око себе коначно) постоји бескрај први пут се јавила код пресократовских филозофа, и посебно је анализирана у славним Зеноновим парадоксима, али ће у математику ући тек у 17. веку. Након Волисових пионирских радова, бесконачност ће користити и Исак Њутн 1699. године.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
