“ Сваки растанак измами коју сузу или коју реку суза, и то је људски и Христос је плакао за Лазаром четвородневним али оно што нас Црква Божија учи и што нас уче и светитељи наше свете Цркве наша туга није без наде. Наша туга је радостотворна туга, наша туга је у нашим срцима толико ублажена молитвама нашег светог оца Серафима Благовештењског, ублажена љубављу коју је он измолио од Бога, ублажена силом Духа светога, ублажена и негде дубоко у нама се осећа радост победе, победе над грехом и над смрћу победе Васкрсења Христовог коме се и нашем оцу Серафиму видела читавог његовог живота. Ако је било и једног монаха у српској Цркви који је носио толику радост, толику безазленост и толико сведочење и Васкрсења на његовом лицу у сваком његовом поступку, његовим очима, са његовим благим речима то је био отац наш Серафим“
