Игуман манастира Комнинеју и Свети Јован Богослов у Стомиону, Лариса, Грчка био је један од најугледнијих и најпопуларнијих православних говорника 20. века. Био је динамичан и вољен проповедник, увек сажет, педантан; научан али разумљив и доступан и најнеупућенијим слушаоцима. Заиста просветљене беседе које су храниле духовно гладне масе. Његовим проповедима је присуствовало хиљаде верника, а забележено их је око 4.000 на вечну радост хришћана…
Отац Атанасиос Митилинаиос: Друго питање гласи: „Зашто у наше дане не видимо многа чуда?“ Наравно, овде би онај ко поставља питање вероватно желео да дода: „у односу на она чуда о којима читамо у Светом писму“. Сигурно, у неком тренутку, «ο ψαλμωδος»/псалмопевац тј. Цар Давид каже, онај који је живео 500 година након изласка Јевреја из Египта, или чак мање од тога, «ψαλμωδοι»/псалмопевци кажу… Јер није само цар Давид… Нису свих 150 псалама написани од цара Давида, има и других. „Господе, где су древна чуда која си учинио…(Псалам 43)“ То значи она која си учинио нашим очевима и за њих смо чули, „где се налазе?“
Сигурно људи сваке ере тврде да се у прошлости дешавало више чуда.
Али хајде да погледамо ово ближе…
Чудо није ништа друго до знак [«σημειον»] за невернике. Насупрот томе, за вернике чуда нису… Јер, апостол Павле кристално јасно каже у 1. Коринћанима 14:22 „Стога, језици су за знамење…“ што је говор у језицима на дан Педесетнице. Шта је било најупечатљивије од свих дарова које је дао Свети Дух? „Говорити у језицима.“
То је оно што је импресионирало савремене пентекосталце који су јеретици, који су протестантски јеретици и они тврде: „Зашто не бисмо поседовали дар „говора у језицима“ данас?“ Пошто смо постали недостојни, зато не говоримо језицима. И јадници „говоре у језицима“, али сада на демонски начин. Говоре неартикулисане ствари које нико не разуме, па ни људи који их изговарају. Они тврде да говоре мало турски, мало енглески, мало француски, мало ствари које немају икаквог смисла. Да ли је то дар Светог Духа!? Долазимо до тога да вређају дар Духа Светога на овај начин. У сваком случају, питање није о томе.
„Говорење у језицима“ је морало да остави утисак у то време, јер вера још није постојала. Од тренутка када је вера успостављена, „говорење у језицима“ је напуштено. Рекао бих вам чак да је „говорење у језицима“ било ограничено у доба апостола. Касније се овај дар „говора у језицима“ није „активирао“. Зашто то?
Свети Јован Златоусти каже зато што је, једноставно, вера била утврђена и од тада су „говорење језицима“ као и многа чуда била сувишна. Апостол Павле каже у 1. Коринћанима 14:22: „Зато су језици знак“ ( знак као чудо) „не онима који верују него неверницима; али пророковање није за невернике него за оне који верују.”
Зато сам рекао да је пророчанство велика ствар. Наравно, ако неко буде сведок чуда, могао би бити импресиониран, могао би прославити Бога. Али, ако мене питате, не бих желео да будем сведок чуда.
Чудо да сам упознао Реч Божију и Исуса Христа преко речи Божије, себе и мистерије наше цркве – мени је довољно. Обратите пажњу, ја не бих то пожелео… немојте да вас то збуњује… Нити бих желео да видим лице Исуса Христа овде на земљи. Дозволите ми да објасним ово последње.
Не бих желео да видим лице, јер у случају да сам то учинио — у већини случајева вреба лична сујета, а уместо Христа долази ђаво и шта се онда дешава?
Некад ми је то испричао један савремени подвижник у Светој Гори. Једна жена је говорила: „Христе мој, нећу те видети на оном свету, као грешна жена. Покажи ми своје лице на овом свету.” Тако је у једном тренутку видела Христа у Светој Чаши. Била је задивљена. То јој је ишло на главу, и она од тада па надаље неће исправљати свој живот. У гордости и таштини је говорила: „Видела сам Христа“. Ова жена није водила духовни живот на основу аргумената да је видела Христа. Ту лежи велика опасност.
Пошто нисам јак у вери и не знам, немам чистоту срца да бих са сигурношћу могао да кажем да нећу постати горд… Не бих желео да овде видим лице Христово.
Господ је рекао да ћемо тражити и молити да видимо Његово лице само једном након што се вазнесе са овог света, али нећемо. Он га задржава за следећи свет – где ћемо заиста видети Христа. Не прижељкујмо то, јер у дубини тога лежи неверје.
Зашто?
Исто је и са увек присутном жељом да присуствујемо чуду. Као да желим да убедим себе да треба нешто да видим да бих веровао. Ако сте верник, нећете тражити чуда. Задовољићете се оним што сте упознали. Ништа друго!
Као што сам вам рекао, постоји и опасност од прелести. Будимо опрезни са овим да не тражимо ништа осим да останемо чврсти у вери. Доћи ће време да видимо лице Божије, ако нас Господ удостоји да видимо лице Његово. Дакле, не тражите чуда.
Они који траже чуда, а ја то наглашавам, када дође Антихрист и учини лажна чуда, биће толико импресионирани да ће подлећи његовим чудима. Пре неколико месеци, ваше питање је било: „У случају да Антихрист чини таква чуда, како да не верујемо у њега?“ Видите ли сада? Упркос упозорењу да ће то бити лажна чуда и да не треба да обраћамо пажњу на њега и да га следимо они који траже чуда постаће жртве сопственог тражења и поклониће се Антихристу. Док они који не траже чуда, биће спасени.
Једном подвижнику се јавио ђаво и рече му: „Ја сам Христос“. Подвижник му је одговорио: „Христос нам је рекао да ће ти рећи да је Христос овде, Христос је тамо… али не веруј им.“ Хипотетички „Христoс“ који је у овом случају био ђаво, нестао је после ових речи.
Дакле, не тражимо чуда!
otelders.org
Превела редакција Чудо
