Народ је налазио рада, зараде, сигурности. А то је било довољно за живот, спољни живот, и овде крене „путем усавршавања и напретка“. Све остало је потискивано у ону мрачну позадину свести где живе и превиру основна осећања и неуништива веровања појединих раса, вера и каста, и ту, привидно мртва и покопана, спремају за доцније, далека времена неслућене промене и катастрофе, без којих народи, изгледа не могу да буду, а ова  земља поготову.

По природном закону свет се одупирао свему што је ново, али није у томе ишао до краја, јер је већини живот увек важнији и пречи од облика у коме се живи. Само у изузетним појединцима одигравала се дубља, истинска драма борбе између старог и новог. За њих је начин живота био нераздвојно и безусловно везан са животом самим.

Иво Андрић, НА ДРИНИ ЋУПРИЈА, Просвета, Београд, 1977

srodstvopoizboru.wordpress.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име