Kњижевник Иван Сергејевич Тургењев, најзначајнији представник руског реализма, познат као сликар феудалне Русије, пјесник руског крајолика, писац сувишних људи и приказивач сукоба нараштаја, оловком се борио за укидање кметства и равноправност свих људи.

Приповједач и романописац, који је у романима настојао одговорити на питања која је пред њега постављао друштвени развој Русије, рођен је 9. новембра 1818. године у Орелу, недалеко од града Мценска, а умро 3. септембра 1883. године у Француској.

Мајка му је била начитана и образована жена и настојала је да и њему обезбиједи квалитетно школовање по интернатима.

Од детињства је стицао широко знање и културне навике, а с обзиром на то да су и у кући имали богату библиотеку француских и њемачких књига, имао је одакле да се напаја новим информацијама.

Нерадо се присјећао детињства, јер је мајка строго поступала с њим. Пошто је био свједок мукотрпног живота кметова, замрзио је кметство и господску самовољу.

У интернату у Москви добро је научио француски и њемачки језик, а у Петрограду, гдје се преселио с родитељима, наставио је студирати књижевност и историју.

Историју антике и средњег вијека предавао му је аутор „Мртвих душа“ Николај Васиљевич Гогољ.

Због своје искрености мјесец дана провео у затвору

Kао што је у то вријеме био обичај, да би употпунио своје знање наставио је студирати у иностранству.

Године 1843. Тургењев је објавио своје прво дело – дугу поему „Параша“. Престао је писати стихове када се упознао с француском оперском пјевачицом шпанског поријекла Паулином Виардот, за коју је везао своју даљу судбину.

Напустио је намјештење те с њом отпутовао у иностранство. Наставио се бавити књижевним радом, пишући највише приповијетке и драме.

Kада је Гогољ умро, разочарала га је суздржаност штампе према том тужном догађају те је написао некролог у којем је казао све што га је мучило.

У Петрограду је цензура забранила објављивање тог некролога, али је објелодањен у Москви.

Тада је цар наредио да аутор буде кажњен с мјесец дана затвора, мада је прави повод за то била пишчева збирка приповједака „Ловчеви записи“.

Иако је будно праћен од стране полиције, наставио се бавити књижевним радом. Бурне полемике изазвао је и роман „Очеви и ђеца“, гђе је приказао сукоб између старог и новог нараштаја, а то је у ствари био сукоб између либерала и демократа просвјетитеља.

Његова дела су се паралелно превођена на многе стране језике. И у иностранству је долазио у сукоб с истакнутим књижевницима.

Тургењев се искушао у свим књижевним жанровима и постигао завидне успјехе, посебно у романима, али је изнад свега био приповједач. Ненадмашив је у лежерном и лирском приповиједању о ономе што је сам доживио или чуо од других.

Иако у његовим романима нема никакве фабуле, читаоцу непрестано држи пажњу упознајући га с врло занимљивим ликовима и лијепим пејзажима.

Истинито је приказивао животне прилике руских кметова и њихових господара, што је тада била тешка оптужба тадашњег друштвеног поретка. Зато је имао неприлика с влашћу.

Сви реални познати људи упућивали су му позитивне критике јер је био савршено објективан.

Фјодор Достојевски за њега је написао да је ријетко срећан човјек.

„Пјесник, таленат, аристократа, љепотан, богат, мудар, уображен – не знам шта му све природа није дала“, ријечи су Достојевског.

Бурне полемике изазвао је његов роман „Очеви и деца“, гдје је приказао сукоб либерала и демократа

Међутим, упркос строгој цензури, бројним забранама и притисцима власти, тих година започело је златно доба руске реалистичке књижевности. Многи су своја дјела кришом објављивали.

„Тешко да ико од данашњих људи може схватити каквом је ропству била подвргнута штампана мисао сваког часа и на сваком мјесту. Kњижевник се није могао другачије осјећати него као шверцер“, казао је тада Тургењев.

Његов начин писања снажно је утицао на развој других европских књижевности.

С обзиром на то да је у Њемачкој и Француској био у друштву свјетски познатих тог времена, попут Емила Золе и Гистава Флобера, стекао је популарност и на Западу и самим тим имао утицај и на њихове писце.

Био је импресиониран модерним друштвом у западној Европи, па се у родну земљу вратио као „западњак“, што је била сушта супротност тадашњем „славенизму“.

Вјеровао је да Русија може постати боља земља имитирајући Запад и укидајући застарјеле институције као што је кметство.

Познатија његова ђела су збирка новела „Ловчеви записи“ (1852), романи „Руђин“ (1856), „Племићко гнијездо“ (1859), „Очеви и ђеца“ (1862) те збирке „Пјесме у прози“ (1878) и „Сенилиа“ (1882).

Заједно с млађим колегама, Достојевским и Лавом Николајевичем Толстојем, допринио је да руска књижевност добије свјетски статус. Његово дјело „Очеви и ђеца“ сматра се једним од најважнијих романа 19. вијека.

 

Цитати
„Живот, какав био да био, бољи је од маште, као што је здравље боље од болести.“

„Сузе су попут олује; послије њих човјек је увијек мирнији.“

„Ријеч ‘сутра’ измишљена је за неодлучне људе и за ђецу.“

„Има осмијеха горих од суза.“

„Прекомјеран понос ознака је ситне душе.“

„Бескорисно је човјеку с предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда.“

„Истина која није изречена у право вријеме гора је од лажи.“

„Kад једном привикнемо своју савјест да нешто прими као нужно зло, то ускоро почиње све више да нам изгледа као нужно, а све мање као зло.“

„Лаж је жива као и истина, ако не још више.“

„Љубав је јача од смрти и од страха пред смрћу.“

„Љубавна писма читају обично само двије особе. Већ трећој особи су она несносна и смијешна.“

„Несхваћени остају само они људи који или сами не знају шта хоће или нису вриједни да буду схваћени.“

„Невоља брзо стари.“

„Постоје прилике у којима је тактичност неумјесна, гора од грубости.“

„Постоје три врсте егоиста: егоисти који сами живе и дају другима да живе, егоисти који сами живе, али не дају другима да живе и егоисти који нити сами живе нити другима дају да живе.“

„Прве се патње, као и прва љубав, не понављају.“

Позната ђела
„Ловчеви записи“

„Руђин“

„Племићко гнијездо“

„Очеви и ђеца“

„Сенилиа“

„Уочи нових дана“

„Прољећне воде“

„Новеле“

nezavisne.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име