Осољен Богом или усиљен егом,
осољен Духом, или усиљен бездухом?!
Свако бира у сваком тренутку:
окренут ка себи или окренут ка другом?!
Ка ближњем, ка брачном другу,
у заједници ка брату,
или према себи, ка тами?!
Јер светлост је наш ближњи
који нас осветљава,
да не вапимо у мраку сами.
Љубав се остварује у заједници,
када целог себе дајемо,
несебично предајемо,
и на безбрижним таласима благодати,
тим струјама живота, постојимо.
Они усиљени грабе,
узимају, енергију црпе,
као бездушни вакум, живећ’ само за себе.
Повређујући друге, ближње,
постају навек бездане црне рупе.
Таквима је крај у тами и у ватри,
ако се не преуме и покају,
срца своја промене,
и поново светлосна бића постану,
Јер Бог је Светлост и Љубав.
Осољени се свагда радују
и Христу свом надају,
са дечицом својом играју,
на таласима живота плутају,
и несебично се дају.
У Рајском врту, они уистину владају.
Ох, само нека истрају Господе,
јер тешка времена долазе,
само нека истрају,
и нек не престају,
јер такви васељену чувају,
и држе у постојању!
Маран Ата
