Руска  патриотска организација „Руска Народна Линија“, у фебруару је одржала сабор на коме је донешена резолуција с којом су упознали представнике Руске Цркве и државе, а у вези са личношћу провог руског цара, Ивана IV.

Поред уважених свештеника, књижевника и историчара из Русије, било је и представника српског народа. Ту су били Ранко Гојковић и Саво Цветиновић, а велику пажњу је привукло и поздравно писмо игумана Методија из манастира Хиландара.

Цар Иван IV је представљен као спона између руског и српског народа, и напоменута је његова крвна и духовна веза са Србима, преко маме Ане Глинске-Јакшић, и преко бабе, велике кнегиње Софије Палеолог.

Донесени су закључци да је цар Иван, без обзира на историјске чињенице, остао оклеветан не само од стране историчара,  већ и у текстовима Руске Православне Цркве. Што је доста необично, с обзиром да се за време цара Александра III, цар Иван поштовао као светитељ.
За време његове владавине, површина Русије се удвостручила. Основано је 155 градова, спроведене су многе реформе а млада држава је ударила корене свог постојања.
Нагласак је стављен на то да се у савременом свету, када Запад води рат против Русије, у време када је раскол у Православљу, и уопште када се у први план истичу лажне историје и митови, да је веома важно да се управо на примеру Ивана Грозног разоткрију праве истине о владарима Русије.

Након сабора, упућени су Руској Цркви и држави захтеви да се цар Иван ослободи оптужби за разна убиства и репресалије које му се стављају на терет, а о којима се пише и у црквеним службеним текстовима. Тражено је да се у градовима које је цар основао подигну споменици цару. Од тих 155 градова поменућемо неке. Волгоград (некада Царицин, па Стаљинград), Архангелск, Астрахан, Артјомовск (Бахмут), Тоболск, Тјумен, Уфа…
Упућен је и захтев Министарству Просвете да се у уџбеницима измене негативни подаци о цару, који су пре свега произашли са Запада. Тако је упућен и захтев Министарству Културе, да се не приказују филмови и други материјали у којима се личност цара клевеће, и да се цар Иван кроз медије популаризује јер је симбол традиције и моралних вредности.

Подсетићемо се и шта је о Ивану Грозном учено у званичној историји.

Све успехе које је постигао као владар, умрљали су убиство сина Ивана, када је цар замахнуо штапом и свог наследника лишио живота. Ту су била и велика одступања у понашању, која су ишла од разврата до монашког тиховања. У крви је угушио многе буне. Имао је седам жена, које је или отерао у манастир или наредио да се убију.
Био је врсан теолог, а имао је и импозантну биобилитеку, са текстовима латинским и грчким. Веома образован, али и прек.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име