Не бежи од себе.
Не бежи од онога што можда својом судбином зовеш.
Уместо од сна, побегни од свих тих страхова што ти срце стежу
и упрегни кочије ка својим сновима.
Разби већ једном тај камен што је одвно у окове ставио
оно, без чега твоја душа не може да дише.
Ко си ти да својој души судиш лоше?
Дала ти је живот и могућност да осетиш сваку емоцију и
одабрала је твоје тело је одабрала за своју сигурну крошњу.
Зар ћеш јој вратити тиме што ћеш од њене сврхе побећи, тапшући
се по рамену окорелим заблудама и свакодневним
ограничавањима?
Хеј ти, узми то срце што ти на грудима лежи и заволи себе баш
таквог, какав јеси. Заволи то сунце што у теби сија и завири у
дубине свог океана, без страха да ћеш бити повређен.
Оно што се у теби родило, заувек ће ту и остати. Не бежи твоја
душа од твојих снова, већ ти.
Свету поклони себе, а својој души захвалност, што имаш
могућност да овим рајем корачаш, осетиш сваку емоцију,
видиш све(т) око себе, чујеш мелодију птица у рану зору и
дечији смех у парку, захвалност за љубав коју можеш
првобитно да пружиш, а онда и да примиш.
Отвори срце, диши срцем и…
Не бежи од себе.
