Сви смо ми били у ситуацији да будемо „жртве“ паметњаковића који намећу своја увјерења, ставове, мишљења.. Истини за вољу и сами знамо бити паметњаковићи који се чврсто држе својег „Ја“. Ко се од нас бар једном у животу није сусрео са саговорником чије су ријечи биле; „Знаш ли ти ко сам ја?“
Заиста, знамо ли ми ко смо ми, јесам ли ја заиста „Ја“. Можда нам неколико наредних информација помогне или одмогне у одговору на то питање.
За почетак кренимо од онога што видимо око себе.
Све што наше очи виде није нити један одсто онога што постоји у електромагнетном спектру.
Све што наше уши чују мање је од један посто онога што се налази у акустичном спектру звукова.
Све што можемо намирисати је мизерно према целовитом мирисном опусу који се налази око нас.
Док ово читамо крећемо се брзином од готово 900 км/с у васиони, а да тога нисмо ни свесни.
Преко 90% ћелија у нашем организму има свој властити ДНА која није „наш“.
Атоми од којих је састављено наше тело заправо су 99.9999999999999999% празан простор.
Штавише, нити један атом од којег се састоји наше тијело није онај којег смо имали при рођењу!
Сви атоми нашег тијела некада су припадали звездама које су давно експлодирале негде у свемиру!
Човече, тело има 46 хромозома; два мање од, примерице, кромпира.
Сво наше знање о макросвету темељи се на теоријама и истраживањима материје која чини тек неколико постотака свега онога што данас наслућујемо да постоји у немерљиво великом свемирском простору око нас.
Ништа није боља ни ситуација са микросветом.
Ма колико пуно знамо о материји и енергији коју „видимо“ у окуларима микроскопа још смо увијек јако далеко од тога да би могли рећи како „све знамо“.
Наш образовни систем постављен је тако да материју која је предмет учења представља на поједностављен начин из чега касније произлазе заблуде.
Примерице, сви ћемо се сетити како је у уџбеницима представљен Сунчев систем.
Део повећег жутог круга одрезаног и постављеног на левој страни илустрације, те неколико мањих кругова који представљају планете.
То је ноторна лаж и заблуда која нас прати цијели живот, а на којој се темељи наше поимање простора.
У конкретном случају (реално мерило!) када би Сунце представили кругом промера један милиметар, Плутон би био удаљен шест метара, а могли би га као тачкицу видети само микроскопом који повећава неколико хиљада пута!
Нема такве књиге где би то могли реално показати, чак нити у мерилу.
Кажемо како смо врста свесна себе и нашег окружења, а то наше стајалиште пада у воду већ након неколико реченица са чињеницама.
Вратимо се на крају оном „суговорнику“ са почетка текста и његовој/њезиној надобудној изјави; „Знаш ли ти тко сам ја?“.
Заиста, ко смо то „МИ“!?
ИЗВОР: https://www.astronomija.org.rs/filozofije/10716-znas-li-ti-tko-sam-ja-prava-istina-o-nama-samima
Објављено: 02.06.2022.
