Значи девојка ко из каталога, лепа, згодна, паметна, харизматична. На прослави је било пола села. Попа и мене су наравно запала прва места јер је то тако хришћански. За нашим столом је био сав олош, криминалци, лихвари, и израбљивачи радничке класе.
Девојка је ћерка неког од тих капиталиста. Свесна грехова својих родитеља те стога дистанцирана од њихових прича и послова, покушава бити независна и фурати неки свој живот. Јесте то утопија младих, ал јеби га, мора јој се признати да има свест о правди и честитости.
Њене упадице у приче старијих су класичне младалачке провокације. Али не претерано безобразне, чак не ни без одређене дубине.
Не изјашњава се негативно о Цркви, истина ни позитивно, јер је суздржана на ту тему. Више показује респект него презир. На крају у једној дискусији показује чак и интересовање за одређене аспекте аскетизма, покушава сазнати од попа нешто на ту тему. Покушава заправо да чује да ли је цркви позната аксетска прича.
Поп наравно нема појма. Можда и има, али га не занима да се упушта у објашњавање. Ипак је он ту из других разлога. Треба придобити тајфуне за цркву измамити им паре, покушати нешто урадити да би се унапредио материјални живот цркве( реновирање, градње, рачуни, решавање имовинских прилика, реституција и сл.). То су озбиљне приче. Присуство ове девојке само смета.
После вечере одлазимо. Седамо у кола. Господин револтиран почиње диван:
– Како ме нервира ова омладина са тим брњицама у носу!
– Каквим брњицама?
– Ма она мала од оног што носи минђушу у носу. Како су јој то уопште допустили. Ја би им то све почупо.
– Дај бре попе не …зезај.
– Ма не брате, озбиљно ме то нервира.
– Ма иди бре попе, нака љепотица, млада, лепа, богата, ко још види ту „брњицу“.
– Па ја је видим, то ти говорим.
– Пих, лепота је у очима посматрача.
– Увек нешто лупеташ.
– Ајд озбиљно, није ваљда да ти то смета?
– Па смета ми!
– А што ти смета?
– Како што ми смета, па нашта то личи, што то мећу на себе? Чему то служи?
– Чек а чему служи камилавка? Кад пада киша покиснеш џаба камилавка, кад греје сунце прокуваш џаба камилавка, кад ветар зими дува уши отпадају џаба камилавка, јел тако?
– И ти си нашо да поредиш камилавку са пирсингом?!!
– А што да не, мода ово, мода оно.
– Како мода камилавка?!
– Па ретро брате исто као и пирсинг. Камилавка ти је капа оријенталаца од пре пар иљда година исто као што су ти исти оријенталци и пирсинг метали на себе пре пар иљада година а и дан данас они арапагоси једнако носе и пирсинг и камилавке. Ено погледај њихове оџе и погледај оне њихове егзотичне играчице и друге буле кад провириш испод фереџе окићене су ко божићна јелка.
– Де ти оде!
– Нигде, само ти објашњавам.
– Добро. Нек је тако како кажеш. Ал опет то нису наши обичаји а камилавка се овде носи од како је попова.
– Па јесте то си у праву, али то ништа не мења.
– Не знам, ја то не могу да прихватим.
– Што?
– Како што?! Нако паметна, види се да је паметно и лепо дете, од таких родитеља, значи има све перспективе у животу и онда се тако накази.
– Аааааа ту смо дакле попе! Ти оћеш да речеш да је она лепа, паметна, перспективна, једном речју савршена девојка само да није тог пирсинга, јел, хехехехехе, а попе, попе, мангуп си ти!
– Е избацићу те сад из кола кроз затворен прозор!
( И наравно наставимо смехом и подбадањем ).
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
crkvenjak.blog.rs
