Злато, нафта и дијаманти су често разлог за избијање нових или заоштравање постојећих сукоба. У Бону је у организацији међународног центра за конверзију у току конференција о сировинама, рату и миру.
Многи аналитичари сматрају да је један од разлога америчке интервенције у Ираку управо контрола над сировинама, у овом случају, нафтом.
Иако у медијима тако дјелује, већина конфликта и није тако црно-бијела како се радо представља. „Не ради се само о злочестим подузетницима који искориштавају ресурсе на рачун државе при чему се служе корупцијом“, тврди бивши предсједник Ботсване Фестус Гонтебанyе Могае: „ Ми Африканци смо заслужили критике. Много је оних који су дошли у Африку како би се обогатили искориштавањем наших ресурса. Ми смо такођер у томе учествовали и осиромашили наш властити народ. То нам се с правом може приговорити. Тачно је да имамо лош географски положај, али то није изговор да не можемо водити бољу политику која ће се борити за наше грађане и против сиромаштва.“
Када је ријеч о актуелном рату у Демократској Републици Конго, он се може окарактерисати као рат за сировине. Међутим, овај конфликт има дубоке коријене. Прије свега због тога што је афрички континет подијељен на различита племена, културем, регионе и географске зоне. „Становништво на истоку Конга је исто као и у Бурундију, Руанди или на западу Уганде. Без сировина нема посебног афинитета између људи на истоку и западу Конга. Такођер постоји и ривалство између етничких група које су исте у Руанди, Бурундију и Уганди. То се не може тек тако игнорисати“,каже Могае
Сировине често нису срећа
Много је примјера да се конфликти заоштравају управо због разних сировина. Ту се затвара круг: међународни концерни од корумпираних влада купују право на копнена блага. Владе касније од тог новца купују оружје како би под контролу ставиле нереде у земљи. С друге стране долази до насиља и терора над локалним становништвом због илегалног посједовања копненог блага јер и побуњеници такођер требају новац за оружје. Анке Галама међународни координатор организације „Фатал Трансацтионс“ каже да се од концерна не може тражити активно укључење у ријешавање конфликта јер су у једној земљи купили концесије и што имају могућност прекинути тај круг. „Концерни као прво морају јавно рећи да у тим подручјима желе склапати послове. При томе требају саопштити своју властиту улогу, чак и ако је она негативна. Концерни морају показати више транспарентности и рећи истину о томе колико плаћају, ко им даје концесију и са којим режимима сарађују. Мислим да би то у најмању руку био почетак.“
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
dw.com
