Четинарске шуме, три језера, меандри Увца, Ушачке пећине, белоглави супови, средњовековне српске светиње – само су неки од разлога зашто све више туриста посећује Златар.

Да ли је у време Немањића на Златару било рудника злата који су му подарили име, нико још није потврдио. Али, они који су бар једном били на овој планини потврдиће да Златар данас сигурно има своја злата – непрегледне, моћне четинарске шуме, три језера, меандре Увца, ливаде прошаране разнобојним пољским цвећем… Ту су и белоглави супови, Ушачке пећине, многобројне средњовековне српске светиње … Ово су само неки од прегршт разлога због којих, све више намерника походи Златар, планински бисер југозападне Србије, пишу Новости.

У овом еколошком рају, туристи уживају током целе године, а лети је идеално место за бег од тропских врућина, пре свега због пријатних дневних температура и прохладних ноћи, али и због могућности активног одмора и шетњи током којих се на сваком кораку потврђује да Златар није случајно проглашен ваздушном бањом.

Једна од највећих атракција Златара, која последњих година мами све више туриста је крстарење кањоном Увца, кроз чувене, сликовите меандре чије литице су дом белоглавих супова. Овим господарима неба, са распоном крила и до три метра, кањон Увца је највеће станиште на Балкану. Супови су, кажу Златарци, најбољи „гарант“ да је природа у овим крајевима нетакнута.

Преграђивањем Увца, настала су и три акумулациона језера – Увачко, Златарско и Радоињско. На обалама Златарског и Радоињског језера уређене „понтонске“ плаже, које лети, дневно, запоседне и по неколико хиљада купача. Они други, жељни пливања „у миру“ и уживања у лепотама природе, купалишта пронађу узводно на Златарском језеру, на плажицама у окружењу смрча и бреза.

Kорито Увца „скрива“ и до сада највећи пећински систем у Србији – Ушачке пећине. Дуг је 6.185 метара, а чине га две пећине и једна јама чији су канали међусобно повезани. Највећа је Ушачка пећина која има два улаза, први у селу Горње Лопиже, а други међ литицама Увца. Мало мања је Ледена пећина, док је најмањи али и најинтересантнији део овог пећинског система јама Бездан.

У лепотама Златара „батерије пуне“ и хиљаде шетача. За њих је уређено више од 33 километра пешачких стаза. Воде их оне до најлепших, скривених кутака златне планине. До Водене пољане, Голог брда – највишег врха Златара на 1.627 метара изнад мора, Вилова, Kомарана, Растока, Тикве, Kаменице… Уживање у бескрајним видицима, мирисним ливадама и шумским изазовима, како кажу, дуго се памти и најбоља је позивница да се поново дође.

МЕТА БИЦИKЛИСТА
Златар је, последњих година, одредиште и многобројних бициклиста. Овде их чека велики изазов – готово 100 километара бициклистичких стаза. Жељни адреналинске вожње по планинским стазама, љубитеље овог спорта, стижу и до манастира Милешеве, Увачког језера, етно-села „Штиткова“, и даље до Пештера.

3 српске пећине: Најлепше камене дворане наше земље

АДРЕНАЛИН ПАРK
Не заборавља Златар ни госте авантуристичког духа. За најиздржљивије и најхрабрије изграђен је адреналин парк на Бабића брду, једном од најпознатијих и најприступачнијих обронака Златара. Парк од платформи на дрвећу, између којих су препреке, други је по величини у Србији. Погодан за све жељне рекреације, вежбе, али и надметања.

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име