27.02.2017.
Помаже Бог!
Монах, парче Неба на Земљи. Мртви, а нигде више живота него у њима.
Дишу слободно, воле безусловно, дају несебично. Лече речима, кувају срцем, греју осмехом. Имају велике очи, носе чудну одећу и чудна имена, исто као и главне јунакиње у бајкама. И када делић њиховог и делић мога живота постану на неко време целина и у ту бајку уђем и ја, изблиза видим да нигде нема више ствaрности него ту. И то је атмосфера у којој ја налазим стазе које ме воде до мене. До мене која желим да се једном вратим у свој живот, да га живим широм отворених очију, непрекидно захваљујући Богу за све.
„Пресвета Богородице, спаси нас!“
Мисао дана: И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар који брда разваљиваше и стене разламаше, али Господ не беше у ветру, а иза ветра дође трус, али Господ не беше у трусу, а иза труса дође огањ, али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. А то беше Господ.
31.12.2016.
Помаже Бог драга браћо
Последњи дан ове године. Не памтим када сам нову годину дочекао стрејт. Осећам се необично али поносно. Волео бих да сам ноћас урађен и у друштву лепих девојака, али знам да ми то није на корист. Надам се искрено да дочек нове године може бити подједнако занимљив и у друштву 20 бивших зависника. Свој браћи желим пуно здравља и среће у овом лечењу. Срећна вам нова година браћо.
Пресвета Богородице спаси нас
Мисао дана : Спасење
Крени, ти сам најпре крени, неће Господ на силу да те спасава.
14.12.2016.
Помаже Бог!
Дан је неки микс од кише, сетних мелодија на клавиру и мојих сећања на мене која сам мајушна и која седим на степеницама у мојој кући, претурам по великој металној кутији од кафе на којој је насликан једрењак. Она је пуна љубавних писама мојих родитеља. Тата је у војсци а мама га чека. У њој још има и хрпа прелепих шарених разгледница. На њима су фотографије неких насмејаних девојчица, па неких куца и маца и неких далеких градова и њиховог светла. И не знам бољу реч која би описала емоцију која ме је обузела овај дан осим речи „блуз“. И знам реченицу коју сам прочитала а која гласи: „Ја сам здрав, живот је полудео.“ И знам себе која сам се упорно и дуго трудила да полудим не бих ли се некако допала свету. Све док се нисам сетила некога Ко је победио свет.
„Пресвета Богородице, спаси нас!“
Мисао дана: Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим и он са Мном. Ономе који победи даћу да седи са Мном на престолу Моме, као и ја што победих и седох са Оцем Мојим на престолу Његовом.
22.11.2016.
Помаже Бог драга браћо
Читав дан имам велики набој различитих осећања која не могу да дефинишем. Као да се распадам на молекуарној основи. Зле помисли моје прошлости виоре се изнад моје оронуле постуре. Једна од многих ме је подсетила на количину љубави мог оца коју сам не захвално одбацивао и због које сам га осуђивао. Никад нисам могао да се помирим са чињеницама које се тичу моје личности а које ми је предочавао систематски и без длаке на језику. Волео би да могу да се телепортујем испред њега, да му се на свему захвалим и да му саопштим да сам коначно почео да радим на себи. Тотално одсутан од дешавања на салашу сваког тренутка својих борби сa осећањима и греховима из прошлости молим Бога за дар покајања.
Пресвета Богородице спаси нас!
24.9.2016.
“Помаже Бог драга браћо!
Дневник по други пут, нова стара обавеза долази када су ми мисли и емоције стабилније. Свакако сам присутнији у заједници, немам претераних вожњи дешавањима која се одвијају напољу и то ми одговара а уједно објашњава напредак у мом настојању да се самодисциплинујем и посветим себи сто посто. Дани ми пролазе у размишљању о радним и личним обавезама о пропустима и поукама које извлачим из истих. Данас је било много опуштеније обзиром да је црвено слово. Долазак брата који је завршио заједницу и његова беседа ми окупирају мисли и пажњу, чему треба да се посветим максимално и у ком смеру треба да каналишем своју енергију у заједници а и након завршетка. Емотивно надахнут, пре свега искрен састав на тему брата који га је прочитао након вечере, пробудио је у мени гомилу позитивних осећања. Тек у заједници сам закључио да и туга може бити позитивна, зависи само како је носиш.
Пресвета Богородице спаси нас.
Мисао дана : Милост
Милост је добровољна туга, изазвана туђом невољом.”
09.09.2016.
Помаже Бог!
Осећања су ми променљива као на клацкалици, час горе час доле. Ни тамо ни овде. Ни напред ни назад. Ја некада и ја сада. Недовољно далеко од старог живота а превише кратко у новом. Ухватила ме нека носталгија за породицом и домом. Питам се како су, како живе, да ли су добро, да ли су здрави. Мислим да се ко зна шта променило, а то је само пар месеци удаљености. А мени је сада као из наслова оне Лаушевићеве књиге „Година прође, а дан никад“. Ако ништа друго, имају огромну бригу мање, јер сам ја сада на месту које лечи и душу и тело. Жељна сам да их загрлим и пољубим, чини ми се, као никад до сад. Како се сусрет ближи све више размишљам о њима и замишљам како ће то изгледати. Мој живот иде потпуно другачије од очекиваног и свиђа ми се то. Оно што сам била последњих десет година ме не дефинише као особу. Таква рођењем нисам дата. Понављам то себи док не зазвучим искрено и као да то заиста мислим. Јачам и припремам се за варљиви земаљски свет у коме је лако низати грехе, препуштати се страстима и искушењима. Водим непрекидне борбе са самом собом, падам и подижем се и тако изнова и изнова. Осећам се као феникс који се диже из пепела. И градим нов живот на камену, а не на песку, поново све из почетка.
“Пресвета Богородице, спаси нас!”
Мисао дана: Ти си Онај што исто добро мисли у свима људима, иста мисао и светлост иста. Тобом човек човека познаје, тобом човек човеку пророкује. Твојим гласом људи се чују. Твојим језиком разумеју. Ваистину, Ти си Свечовек, јер сви људи су суштаством у Теби и Ти у свима и у свему.
ИЗВОР: https://zemljazivih.info/blog/
ОБЈАВЉЕНО: 16.03.2022.
