Песник Милош Димић из Крушевца објавио је збирку песама у част Блаженопочившег Патријарха Павла. Песмарица садржи 33 песме у којима су описани, подвизи, поуке, анегдоте и најважнији догађаји из светог живота светог човека који је удостојен да више од пет деценија буде архијереј Српске Православне Цркве
Шта је песника инспирисало да напише збирку песама посвећених нашем Светом Патријарху Павлу?
-Животопис Светог Патријарха Павла је заиста чудесан и инспиративан, јер је прожет Промислом Божијим, од његовог рођења до упокојења. Господ изабранима даје да носе најтежи крст, а то сигурно јесте крст патријарха српског. Владика рашко-призренски Павле преко три деценије се духовно борио и бодрио наш народ на страдалном Косову и Метохији, непрестано вапијући и указујући на тежак положај српског народа и Цркве. Мимо своје воље, изабран је за 44. поглавара Српске Православне Цркве и тај крст је прихватио скрушено и смирено и скоро две деценије састрадавао са народом у ратним годинама и искушењима, прогонима, трпљењу, слично као Свети Апостол Павле, који је био гласни проповедник Јеванђеља Христовог. Патријарх Павле је тихо говорио, а далеко се чуо и његове речи су сви помно слушали и добро упамтили. Богу хвала што су наишле лепе идеје за песме у којима је описано много тога што је Патријарх Павле доживео, рекао и оставио нам у духовно наслеђе, а нарочито своју незаборавну и најважнију поруку – БУДИМО ЉУДИ…
Крајем новембра прошле године у Лазаревом граду приређено је незаборавно вече посвећено Патријарху Павлу. Бела сала Културног центра била је препуна и сви су са одушевљењем испратили програм који је дуго трајао, али су сви у сали остали до краја. Изгледа да су Крушевљани верни поштоваоци личности најомиљенијег српског првојерарха?
– Са благословом нашег митрополита Господина Давида, који је духовно чедо Патријарха Павла, приредили смо емотивно и надахнуто духовно вече у част Блаженопочившег Патријарха српског Г.Г. Павла, јер се навршило петнаест година од његовог упокојења. Дан његове сахране показао је снагу и јединство српског народа и СПЦ, а у манастиру Раковица гроб Патријарха Павла је место које посећују ходочасници, који му се моле као светитељу. Лазарев град је два пута добио благослов Његове Светости Патријарха српског Павла (1991. и 1998. године) и о томе сам написао песму. Наша Крушевљанка Љубица Петковић је написала рецензију за моју песмарицу, као и мој драги брат у Христу теолог Срђан Грубор. Изгледа да свако од нас има посебне емоције према Патријарху Павлу и може много тога да каже о њему. Када смо приредили духовно вече, прота Драги Вешковац и Хаџи др Драгана Мраковић надахнуто су говорили о личности и животу нашег највољенијег патријарха. Након тог упечатљивог догађаја, добио сам надахнуће да напишем нове песме и завршим посебну збирку са насловом Светом Патријаху Павлу. Први тираж је спреман и збирку можете наручити на адреси милосиурос85@гмаил.цом.
Да ли си написао и неке нове песме у протеклом периоду пошто стално објављујеш духовне песме на друштвеним мрежама?
-Богу хвала на непрестаном надахнућу за писање духовне поезије, успео сам да напишем и посебну песмарицу у част туманских светитеља, као и нову збирку песама са насловом Заблагодаримо Господу. Ако Бог да, у току ове године ћу их објавити. Друштвене мреже нам пружају могућност да стално објављујемо оно што напишемо, усредсредио сам се на објаве духовних песама и тако годинама мисионарим. Медијску подршку ми срдачно пружа наша емисија РТК Светосавска башта, којој сам посветио и посебну књигу Светосавска башта на крилима Архангела, која је објављена крајем прошле године. Телевизија Храм отвара врата ради промоције мојих песмарица и богоугодних разговора, а православни портал Чудо објављује моје песме у протеклих неколико година. Увек са радошћу напомињем да иза мог песничког стваралаштва стоји благослов и снажна подршка архиепископа и митрополита крушевачког Г.Г. Давида, као и подршка моје Богом дане породице.
Многи од нас очекују боље сутра, иако су времена несигурна и турбулентна. Да ли имаш неку поруку која може да појача наш оптимизам?
– Нада мора бити поткрепљена вером и љубављу, а све што радимо чистог срца, Бог ће благословити и наградити. Ми чекамо Христа, а не боље време… То је веома снажна и побожна мисао која нам даје хришћански оптимизам. Не уздати се у пролазно, већ размишљати о вечности. Док смо овде на земљи, све што радимо и чему тежимо, треба да буде запечаћено Светим Причешћем, јер ко се светотајински сједињује са Господом, пазиће на своја дела, мисли и речи. Ако нам Христос увек буде на првом месту, све остало ће бити на своме месту. Поштујмо родитеље, кумове, пријатеље, браћу и сестре у Христу и црквене старешине и тако ћемо на речима и делима испуњавати вољу Божију и Његове свете заповести, што и јесте смисао живота.
Милош Димић је до сада објавио укупно 15 збирки духовне поезије.
krusevacgrad
