Док слушате музику, различити делови мозга обрађују мелодију и текст песме – док се лева хемисфера бави речима, десна је задужена за мелодију. Познато је, наиме, и да повреде леве хемисфере мозга могу узроковати проблеме са способношћу говора, док се повреде десне хемисфере могу одразити на музичке способности па је ово новије истраживање објављено у часопису Science било више него логично.
Подела посла у вези са песмама између леве и десне хемисфере могла би, такође, да објасни зашто је за допадљивост песме некима важна само мелодија, док други воле да добро ослушну речи.
Особама које науче да свирају музички инструмент мења се структура и функција мозга – ако, на пример, свирамо на клавијатури, део мозга повезан са покретима прстију се увећа. Познато је и да је corpus callosum, танак део ткива који повезује хемисфере, код музичара увећан, а њихове хемисфере боље комуницирају него код других људи.
Док пијаниста слуша музику док га снимају на магнетној резонанци, обе хемисфере готово симетрично засветле, у односу на музичаре који свирају жичане инструменте и не користе прсте симетрично.
Музика, заправо, толико утиче на рад мозга да је забележено да професионални музичари, нарочито они који се музиком баве од детињства, у старости имају далеко функционалнији мозак и ређе болују од деменције.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs