Не би било први пут да књиге и вредна дела из колекције Народне библиотеке Србије “иду у избеглиштво”. Почетком Првог светског рата један део вреднијих, посебно старих рукописних књига, евакуисан је и спакован у воз.
Током 1914. и 1915. године, библиотека је била бомбардована, а у том периоду чак је три пута евакуисана. Тада је уништен део књижног фонда, али је значајан број књига спасен управо измештањем широм земље.
Како је након Првог светског рата библиотека остала без својих просторија 1920. године одлучено је да се она усели у зграду на Косанчићевом венцу број 12 у којој се претходно налазио један од пословних објеката познатог индустријалца и филантропа Милана Вапе. Велелепно здање отворене је за јавност 1925. године.
Кобна грешка
Реалност рата и чињеница да би Хитлерова Немачка могла да ускоро нападне Југославију постојала је у свести званичника Београда и Народне библиотеке још од 1939. Још се тада први пут појавио план за евакуацију највреднијих драгоцености са Косанчићевог венца, али транспорт никада није кренуо.
Локација на коју је требало сместити дела из Народне библиотеке стално је мењана, а након пуча 27. марта коначно је договорено да фонд буде измештен до 10. априла. Библиотечки фонд је спакован у 150 сандука, рукописи одвојени у 38 сандука, а стара периодика у 22 сандука.
А онда је поново дошло до преокрета!
Однекуд, 3. априла уследила је наредба министра просвете Милоша Трифуновића да се одустане од евакуације не само Народне библиотеке већ установа културе уопште јер војска не може да приушти да издвоји “ниједна кола, ниједан вагон”.
Након тога, једино што су запослени у библиотеци могли да ураде, било је да драгоцености склоне у подрум.
Дан када су гореле књиге
Након 6. априла показало се да подрум није био довољан да заштити културно благо Србије.
Зграда на Косанчићевом венцу је погођена “тек” у трећем ваздушном нападу, око 15 сати и 30 минута. Ватра је дуго тињала, али како у хаосу који је настао нико није био ту да је угаси, једном када се распламсала, прогутала је све.
Уништен је књижевни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и средњовековне повеље, картографска и графичка збирка, турска документа о Србији, новине, периодика, целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије…
Како су изгорели и каталози никада заправо није тачно утврђено тачно какво је све благо нестало тог 6. априла 1941. године. Поуздано се зна само да са згаришта није извучена ниједна цела књига, а спасене су само оне које у том тренутку које, из најразличитијих разлога, нису биле у згради.
Старији житељи Косанчићевог венца још и данас ће вам испричати да је пожар на броју 12 трајао данима. Иронично, последње су страдале највредније књиге… управо оне склоњене у подрум у коме никада нису дочекале евакуацију.
Извор: Историјски забавник
