Ova sudbina zadesila je tri žene Ivana Groznog, tri sestre Petra Velikog i mnoge druge.

„Plakala je i vrištala kada joj je mitropolit u manastiru odsekao kosu; a kada joj je dao monašku kapu, bacila ju je na zemlju i izgazila. Ivan Šigona, jedan od najbližih savetnika, ju je, negodujući zbog tog postupka, ne samo grdio, nego i ošinuo bičem, dodavši: ‘Kako se usuđuješ da se suprotstavljaš volji gospodara i odlažeš ispunjenje njegovih naredbi?’ Kada je Solomonija pitala s kakvim pravom je bije, on je odgovorio: ‘Po gospodarevom naređenju’. Tada je teška srca izjavila pred svima da monašku odoru ne prima po svojoj želji, nego iz prinude i pozvala Boga da se osveti zbog ove nepravde.ˮ

Ovako je Zigmund Herberštajn opisao monašenje Solomonije Saburove, žene velikog moskovskog kneza Vasilija III (1479-1533). Ali šta je kneginja zapravo skrivila?

Brak bez dece

1505. godine bilo je vreme da se 26-godišnji veliki moskovski knez Vasilije oženi. Po običaju, okupljeno je 500 najlepših plemićkih kćeri iz zemlje. „Između njih je izabrano 300, zatim 200, i konačno 10, koje su babice pažljivo pregledale da provere da su zaista device i mogu li da imaju decu, kao i da li imaju nekakve druge nedostatke. Konačno, od ovih deset je izabrana suprugaˮ, zapisao je italijanski diplomata Frančesko da Kolo (1480-1571).

Međutim, posle dvadeset godina braka Solomonija nije rodila dete, a to je bilo veoma važno za produžetak dinastije. Vasilije, ipak, nije mogao tako lako da se razvede, jer je Pravoslavna crkva bila protiv razvoda.

Pravoslavna crkva bila protiv razvoda.

Solomonija Saburova

Moskovski mitropolit Varlam, koji je odbio da ih razvede, razrešen je čina, pa je tek mitropolit Danil, koji je došao na njegovo mesto, 1525. objavio razvod. Solomonija je zamonašena kao Sofija i poslata u Pokrovski manastir u Suzdalju, gde je umrla 1542. 

Vasilije III se uskoro oženio 18-godišnjom Jelenom Glinskom (1508-1538), čiji sin će postati poznat kao Ivan Grozni (1530-1584).

Vasilije III

 

Car koji se razvodio

Pre Vasilija III žene moskovskih kneževa odlazile se u manastir kao udovice, što je bila normalna praksa u 14. i 15. veku. Ali u 16. veku Ivan Grozni je ustalio drugačiji običaj.

Nakon što je njegova treća žena Marfa Sobakina umrla krajem 1571, Ivan se oženio četvrti put. U maju 1572. godine za ženu je uzeo Anu Koltovsku (1556-1626), ali ona se nije dugo zadržala u braku. Ivan ju je poslao u manastir i ona je kao monahinja Darija završila u istom Pokrovskom manastiru u Suzdalju.

„Car, koji više nije mario za pristojnost, ne tražeći blagoslov od sveštenika, bez dozvole crkve, oženio se Anom Vasilčikovom negde oko 1575. godine. Bio mu je to peti brakˮ, zapisao je ruski istoričar Nikolaj Karamzin. Ana je zamonašena oko godinu dana kasnije.

Tek je Ivanova poslednja žena Marija Nagaja (1553-1608) ostala uz cara do njegove smrti, ali ni ona nije izbegla monaštvo. Bila je majka carevića Dmitrija (1582-1591), koji je umro pod tajanstvenim okolnostima u gradu Ugliču, sedam godina posle očeve smrti. Marija je tada zamonašena.

Petar u manastir šalje ženu i sestre   

U 17. veku praksa prisilnog monašenja se nastavila. Poslednji car koji je intenzivno koristio ovaj metod bio je Petar Veliki. Prvih godina njegove vladavine morao je da se bori za vlast sa svojom starijom polusestrom Sofijom Aleksejevnom (1657-1704), koja je bila regentkinja od 1682. godine.

Sofija

1689. godine tenzija između Petra i Sofije izbila je u oružani konflikt, ali Sofijine pristalice su je uskoro napustile i lišena je vlasti. Prema Petrovom naređenju zatvorena je u Novodevičji manastir u Moskvi, ali bez monašenja. Sofija je zamonašena skoro deset godina kasnije, 1698. godine, zajedno sa sestrama Martom (1652-1707) i Feodosijom (1662-1713), posle velikog ustanka „strelacaˮ (careve garde).

Marta

Petar je takođe bio poslednji ruski car koji je prisilno poslao suprugu u manastir. Bila je to njegova prva žena Jevdokija Lopuhina (1669-1731) koja je bila obična ruska žena iz naroda i za koju je Petar ubrzo izgubio interesovanje. Jevdokija je pritom bila potpuno zdrava i verna supruga, koja je Petru rodila sina Alekseja (1690-1718). Ipak je 1698. godine zamonašena. Jevdokija, u monaštvu Jelena, poslata je u isti Pokrovski manastir u Suzdalju (ali je u njemu kasnije živela kao mirjanka).

Jevdokija Lopuhina

Jevdokijino monašenje je bilo poslednje prisilno monašenje u ruskoj vladarskoj porodici. Velika kneginja Aleksandra Petrovna (1838-1900) i velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna (1864-1918) takođe su se zamonašile, ali tek nakon smrti svojih muževa, prema srednjovekovnom običaju.

 

RBTH

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime