У свом претходном чланку испитао сам питање зашто би неко веровао у Васкрсење Христово из мртвих.
Проверио сам суштинску историјску поузданост Христових портрета у јеванђељима и Његових тврдњи да је Бог. Закључио сам да су, обзиром на бројност и смелост тих тврдњи, на столу само три живе опције: или је био лажов или лудак или Господ.
Предложио сам да Његова многа чуда чине смисленом једино трећу могућност.
Стога бих желео да изнесем још један доказ за истинитост Исусових тврдњи да је Бог – наиме, његово Васкрсење из мртвих трећег дана након смрти.
Његову смрт на крсту у време Понтија Пилата схватам као ствар ван озбиљног историјског спора.
Римљани јесу правили грешке, наравно, али су знали како да убијају људе.
Када је Пилат први пут чуо да је Исус мртав био је изненађен, јер је обично требало неколико дана да разапети људи умру. Стога је, да би би се уверио да је мртав, позвао центуриона који је био задужен за погубљење да од њега чује чињенице (Марко 15:44).
Исус је сигурно био мртав, као и остали.
Обично су злочинци остављани на крсту да умиру полако и кад им куцне час, али дан после распећа био је важан јеврејски свети дан и јеврејска осетљивост није дозвољавала да до тада остану на крсту и баш на тај дан умру.
Стога је одлучено да се брзо докрајче ломљењем ногу.
Међутим, када је центурион дошао к Христу и видео да је већ мртав није му сломио ноге. Забио је копље у Његов бок пробадајући му срце тако да су се пролиле крв и вода (Јован 19:31ф).
У сваком случају – Исус је био мртав.
Као што сам рекао, Римљани су знали како да убијају људе.
Чак и под претпоставком запањујуће римске неспособности, пркоси здравом разуму замислити да Исус није био мртав, већ да ће, након што се само онесвестио и жив је сахрањен, без медицинске помоћи касније оживети у гробници, покуцати на врата и представити се као жив из мртвих са таквом силом да убеди свакога да га је Бог васкрсао у бесмртни живот.
Али чак и ако ово претпоставимо – шта се онда догодило са Њим после четрдесет дана?
Да ли је нестао на небу?
Да ли је пешачио до Индије?
Да ли је ушао у програм заштите сведока и живео до краја својих дана под лажним именом?
Његов чин нестајања је проблематичнији за историју од Његовог чудесног преживљавања и прераног сахрањивања.
Такви предлози су дела историјског очаја.
Рачунајте с овим: Исус је умро на крсту и био је сахрањен.
Његово сахрањивање је потврђено наративима из Јеванђеља (нпр. Марко 15:44-47, Јован 19:38-42) и јеврејским контра-наративом (Матеј 28:11-15). Више о овом последњем нешто касније.
Представљам три доказа за васкрсење Исусово.
Први доказ је онај празног гроба.
Дела апостолска представљају нам очигледно, што нико није оспорио, да су апостоли одмах изјавили свима у Јерусалиму да је Исус физички васкрсао из мртвих, да су Га више пута видели и јели са Њим током периода од четрдесет дана на крају којих су Га видели узнесеног на небо (Дела 1:1ф, 10:39-41, 13:29-31).
Синедрион није уважио тврдње апостола да је Исус Месија ког су они неправедно осудили, те су прогонили апостоле, хапсећи их и претећи им.
Историјско питање је: зашто?
Зашто су све ово радили да би угушили Исусов покрет у настајању када је све што су требали да ураде да га једном заувек угасе било – да прикажу леш?
На крају крајева, апостоли су објављивали да је Исус васкрсао из мртвих, остављајући свој гроб празним на око пет минута хода од тог гроба.
Да је Исусов леш још увек био у гробу, Синедриону би било лако да откотрља камен са улаза, прикаже тело и у трену заувек сломи Исусов покрет.
Зашто то нису урадили?
Очигледно је да то нису урадили јер нису имали тело.
Добро.
Где је тело?
Сви су признали да је тело било сахрањено у запечаћеној гробници и да је ту била постављена римска војничка стража да би бар неко време било безбедно.
И сви су признавали да је гробница сада празна.
Јеврејско објашњење је било да су „Његови ученици дошли ноћу и украли Га док су стражари спавали“.
Ова прича је испричана у Матеју 28:11-15 као јеврејско објашњење празног гроба које је било актуелно све до писања Јеванђеља (стих 15). Можемо бити сигурни да је то последње у сваком случају било тачно. Мало је вероватно да би се Јеванђелист упуштао у отварање те контрадикције у том тренутку лажним представљањем јеврејског објашњења. То је била њихова прича, они су се тога држали и држе се и даље: ученици су дошли ноћу и украли тело након што су сви римски стражари задремали.
Погледајмо ову причу пажљивије.
Чак ни на први поглед то никада не би опстало на суду.
Приправник адвокат би питао чуваре: „Ако сте сви спавали, како знате шта се десило са телом?“
Али чак и под условом да је њихова претпоставка била тачна и да су ученици ти који су украли леш, постоје други проблеми.
Конкретно, ова прича тражи од нас да поверујемо да је цела гарда римских војника задремала упркос суровој римској казни за стражаре који спавају на стражи.
Више од тога, да су сви до једног спавали тачно у исто време.
И да су сви сневали тако праведним сном да ученици који су се нечујно прикрали, отпечатили гроб померивши бешумно огромни камен и побeгли са лешом – нису никога од њих пробудили.
И да су ученици, ризикујући своје животе овим чином отпечаћења гроба и крађе леша, одвојили време и да скину одећу са леша и уредно је сложе на место (видети Јован 19:6-7).
Зашто би ученици додатно ризиковали своје животе остајући дуже у гробници приликом „крађе“ да скину тело и уредно сложе одећу?
У целу ту ствар је теже поверовати него у Васкрсење.
Затим се поставља питање мотива – а што би ученици то радили?
Шта су тиме имали да добију?
Хајдемо и ту — шта су добили, осим хапшења, бичевања, прогона и, за већину њих, – мученичког страдања?
Ученици нису имали никакав мотив да изврше превару све и да су некако успели.
И како то да се нико од њих никада, гоњен грижом савешћу, није сломио и никоме није одао тајну?
Познато је да је такве завере тешко прикрити и чувати у тајности, посебно када се ради о великом броју људи.
Ово је онда први доказ — празна гробница.
У алтернативно јеврејско објашњење теже је поверовати него у само Васкрсење.
Други доказ је психолошка промена код ученика.
Свети Јован извештава да су после Исусовог распећа ученици у Јерусалиму закључали врата из страха од Јевреја (Јован 20:19). Могли бисмо ово претпоставити чак и ако се изузме Јованов извештај – Христа је Рим погубио као државног непријатеља и Његов покрет је стога сматран бунтовним и опасним.
Ово је тим пре вероватније пошто је, као што се неки можда сећају, приликом Његовог хапшења један од Његових ученика узвратио мачем, одсекавши ухо првосвештеничком слузи (Јован 18:10, 26). (Није од пресудне важности што је мачевалац несумњиво имао за циљ да свом противнику откине главу, а не уво; Петар је ипак био рибар, а не војник.)
„Исусов покрет“ је био опасан, а и Његови следбеници.
С обзиром на овај разумљив и сасвим оправдан страх и жељу Његових ученика да се сакрију, поставља се питање – шта је изазвало промену код њих?
За само неколико кратких недеља они не само да су се извукли испод кревета свог насушног већ су неустрашиво проповедали на улици, у Храму, пркосећи у лице самом Синедриону који је непосредно пре тога погубио Исуса и који их је у бесу и неверици тада прогонио.
Они су им јасно одговорили: срели смо свог Господа, васкрслог из мртвих.
Ако су лагали, како онда објаснити промену у њима, изненадну трансформацију преплашених зечева у неустрашиве лавове?
Ако то није било Васкрсење – шта је онда било?
Коначно, разматрамо трећи доказ, изненадно обраћење Савла из Тарса.
Савле је био чврсто уверен да је Исус лажни пророк, лажов и претња Израелу.
Синедрион је био потпуно у праву што га је предао Римљанима на погубљење и чини све да угуши Његов „покрет“.
Савле је био присутан на линчу архиђакона Стефана (технички је његово каменовање било незаконито, пошто су само Римљани могли да изрекну смртну казну) и од срца је одобравао његово убиство.
Више од тога, био је толико зилотски реван у покушају да искорени нови Исусов „покрет“ да је прибавио дозволу да отпутује на север у Дамаск да похапси Исусове следбенике за које је чуо да су тамо (Дела 9:1ф). Сходно томе, он је отишао из Јерусалима у Дамаск и када је стигао у град, ушао је у тамошње синагоге и почео да говори свима да…
Да је Исус заиста Месија, Син Божији.
На шта су сви у Дамаску и другде рекли: „Чекај…Шта!!?“
„Није ли то онај који је у Јерусалиму уништавао оне који су призивали ово име, и који је дошао овамо да их свезане изведе пред првосвештеничке главе?“ (Дела 9:21)
Да.
То је био он.
Шта му се уопште десило?
Савле (такође познат и као Павле) понудио је ово објашњење: Исус му се јавио у визији изван Дамаска, откривајући Себе као правог Месију и када је стигао у град, заслепљен и запањен визијом, пронашао га је један од Христових ученика, потврдио му Христову поруку, положио руке на њега, вратио му вид и крстио га.
Ово није био једини пут да је Павле имао визије Христа. Имао је визију Христа док је био у Коринту (Дела 18:10) и визију (вероватно другачију?—Павле је говорио о визијама у множини у 2. Коринћанима 12:1) у којима је био узнесен до трећег неба и чуо речи које му није дозвољено да дели.
И он је такође чинио многа чудеса, потврђујући свој богомдани ауторитет, као и остали апостоли.
Још једном се питамо: како објаснити обраћење и Павлову службу?
Објашњења његовог обраћења изван Дамаска као последице епилептичног напада немају смисла.
Да ли је ово био први и једини такав напад који је имао?
Зар није могао да разликује гранд мал напад од визије у којој му се Син Човечији обраћа и узима га у службу?
А шта ћемо са Исусовим учеником који је дошао и нашао га после тога, враћајући му вид?
А шта је са осталим Павловим визијама?
А шта је са његовим бројним чудима?
Не постоји начин да се то избегне — нешто се догодило Савлу што га је окренуло за, отприлике, 180 степени и учинило га визионаром, чудотворцем и проповедником хришћанске поруке.
Ако неко одбацује Његово сопствено објашњење да је видео Васкрслог Христа – како то објашњавате?
Ово су, дакле, три доказа за Васкрсење Христово које сам (прилично краће) поделио са својом ћерком пре толико година након што сам је ушушкао и припремио за спавање.
Докази за Васкрсење (по мом мишљењу недвосмислени) подржавају Исусове тврдње да је Син Божији, Господ Израиљев и свих нас.
Ако одбијате хришћанско објашњење ових ствари и одбијате да прихватите да је Христос устао из мртвих, онда бих вас замолио да објасните ове ствари на неки други начин.
Објасните како је Исусов гроб нађен празан трећег дана.
Објасните како су стражари који су чували гроб могли сви истовремено заспати док су ученици отпечаћивали гроб, откотрљавали камен и испразнили и испремештали садржај гробнице.
Објасните такође, кад сте већ ту, зашто су скинули тело и сложили гробну одећу уз додатни ризик за своје животе.
Објасните шта су мислили да ће тиме добити.
Објасните како је тако велика завера, која укључује толико људи, могла остати нетакнута годинама, чак и када су умешани у њу били прогањани и мучени због свог сведочења и проповеди.
Објасните шта је изазвало њихову промену од самртног страха до лавље неустрашивости.
Објасните чуда која су чинили апостоли.
Објасните шта се догодило Савлу на путу за Дамаск.
Објасните његове многе визије.
Објасните његова многа чуда.
Нећу тражити од вас да објашњавате искуства и одговоре на молитве хришћана широм света већ два миленијума или чуда светих.
Верујем да је и без тога довољно објашњење ових других чињеница.
Што се мене тиче, не могу да објасним ништа од тога, а да не верујем да је Исус устао из мртвих као Син Божији.
И као што сам једном рекао својој ћерки: зато сам хришћанин.
Отац Лоренс Фарли
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/nootherfoundation/why-i-am-a-christian-part-2/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 11.12.2022.
