Зашто православље толико говори о смирењу? Шта је смирење и шта значи бити смирен човек?
Смирење је један од централних појмова у православној догми. Светитељи кажу: без смирења се не може стећи ни светост ни било какав венац од Бога. Зашто?
Шта је то смирење?
Уопштено говорећи, смирење је мир у души, ма шта да ти се деси и како се према теби опходе.
Понизност није људска „потуљеност“ и сажаљење. Несрећна особа није скромна, јер ако је човек угњетаван или потиштен околностима, онда у њему нема смирења. Скроман човек је увек миран и стога срећан.
Спољашња смиреност може бити узрокована разним стварима – на пример, самозадовољством или избегавањем проблема. Али таква смиреност није понизност. Јер тада би за светост било довољно само лежати и сунчати се на мору.
Смирење није спокојан живот, већ мудар поглед на ствари. А светитељи, када су говорили о смирењу, пре свега су имали на уму не спољашње побожно васпитање и смирење, него стање духа – смирење.
Смирење је поверење у Бога
Смирење има много аспеката. Један од њих је поверење у Бога.
Човек се не љути, не љути се на неправду према себи и не улази у спорове, не само зато што има унутрашњи мир (мало ко га заправо има). Али зато што умом схвата да се ништа у животу човека не дешава тек тако.
Сваки догађај је Промисао Божија. Свака особа у близини је оруђе Божанског Провиђења. И тако концепт неправде или непоштења потпуно нестаје из живота. А где нема неправде, нема иритације.
Смирење и понизност су аспекти духовног живота. У смислу да чак и неверник може имати потпуно непристрасно и покорно понашање. Међутим, разлог за то ће бити само друштвене норме или породичне традиције. Односно правила или веровања.
Смирење је стање душе освећено Благодаћу Светога Духа.
Смирење јача. Смирење штити од сујете. Смирењет спасава од емоција, било да је у питању интензивна туга или велика радост, која човека више исцрпљује него испуњава.
Смирење чини човека попут анђела. Али како то постићи?
Како постићи смирење?
Не рађа се мир у души тек тако и ни из чега. Нећете га наћи ако не водите рачуна о себи, бићете ћете груби, дати одушка страстима и емоцијама. смирење се укорењује у човеку у зависности од тога како је уређен његов духовни и унутрашњи живот. Јер у немирном телу и разбацаном уму једноставно нема места за светост.
То значи да ће сигурно наступити период када ће човек имати само спољашње смирење – без правог мира у души. Попусти, иако је унутра олуја. Ћути када га прекоравају иако би свашта рекао.
За једне су пред нама године духовног труда, за друге деценије. Неко се смири у последњем тренутку пред смрт. Смирење, као и сваки дар, даје се сваком по мери.
Међутим, постоје Заповести, Црквени живот и Црквене Тајне. Они су гаранција. Уз њихову помоћ, особа држи најисправнији пут. И уз њихову помоћ, и благодаћу Духа Светога, човек стиче у себи део новог живота: јак мир и свету мудрост која га чува и штити. И помаже му да иде даље у свом духовном животу – до самог Исуса Христа.
Превела редакција Чудо
uznavay-pro
