Реч дана је „отпуштење“.
Једно искушење верних једва да се и помиње. Тај недостатак је да се опрост Божји узима здраво за готово. Када то чинимо, наше претерано самопоуздање претпоставља да ће нам Бог, ако се предамо греху, сигурно опростити. Али та претпоставка о Божијој милости заборавља један важан члан Символа вере.
У нашем читању Дела 10:34-43, налазимо овај суштински елемент наше вере. Тамо, у својој проповеди незнабошцу Корнилију и његовој породици, Петар је сведочио о Васкрслом Христу и да је Он тај који је „од Бога постављен да буде Судија живима и мртвима“. Тек након што се апостол осврнуо на Христов суд, он закључује: „…у име Његово сваки који верује у Њега добиће опроштење грехова“.
Овом Речју схватамо да покајање мора доћи пре опроштења греха. Морамо усрдно тражити Божију милост у искреном скрушењу како не бисмо били осуђени када Христос дође да суди свету.
Последњи суд и опроштење грехова
Наше читање се враћа на причу о пријему првог незнабожаца који је крштен у заједништво вере. Већ смо сазнали да је Дух Свети спојио апостола Петра и Корнелија римског центуриона. У данашњем одломку, Петар почиње да говори као да је овај састанак нека дипломатска мисија. Он истиче оно што је научио у визији на крову куће: „У сваком народу, онога који Га се боји и чини правду, Он (Бог) прихвата“. Затим апостол проповеда Распеће и Васкрсење Исуса Христа, „Господа свега“. Али Петар се не зауставља на овом месту. Он потврђује да је Свемогући поставио Христа да буде „Судија живима и мртвима“.
Имајте на уму да оваj суд укључује сваку људску особу. У светлу овог суда, Петар нуди пут искупљења од осуде. Он каже да ће свако ко верује у Њега (Христа) добити „опроштење грехова“.
Опроштење греха: централна тема у Луки/Делима
Израз „опрост“ на грчком се односи на отпуштање греха некажњено. Означава помиловање преступа као да се никада нису догодили. Сходно томе, на Суду, Бог неће осудити оне који верују у Христа, већ ће их ради Њега ослободити казне за њихова недела. Ова порука да ће Бог отпустити грех је поновљена тема у Лукиној раној црквеној историји. У 3. поглављу Дела, Петар подстиче: „Покајте се, дакле, и обратите се да се ваши греси избришу“ (Дела 3:19).
Његово обећање је да ће преступ оних који се покају бити, избрисан или поништен пошто дуг буде опроштен. Штавише, у 2. поглављу Дела, Петар завршава своју проповед о Педесетници апелом: „Покајте се и крстите се… у име Исуса Христа за опроштење грехова“ (Дела 2:38). Касније у Делима апостолским, Павле каже да га је Бог позвао да отвори очи и Јеврејима и незнабошцима како би се окренули од сатанине силе и добили опроштење грехова и „наследство међу онима који су посвећени вером…” (Дела 26:18).
Отпуштење грехова да се проповеда свим народима
Тему „отпуштења грехова“ налазимо и на крају Јеванђеља по Луки. Приликом Вазнесења Васкрсли Христос је апостолима изложио Своју мисију. Он је изјавио: „Тако је написано да је потребно да Христос страда и да васкрсне из мртвих у трећи дан и да се у Његово име проповеда покајање и отпуштење грехова свим народима, почевши од Јерусалима“ (Лука 24:46-47). Дакле, Господ учи да је средиште Јеванђеља које шаље апостоле да проповедају „отпуштење грехова“, исти израз који смо нашли у проповедању Дела апостолских. Закључак наше студије је да „отпуштење грехова“ лежи у срцу Јеванђеља.
Није споредно веровање које се једном помене, а затим остави. Али отпуштење преступа је уско повезано са суштинским веровањем у повратак Христа да суди живима и мртвима. Отпуштењем грехова избављени смо од осуде Божије на последњем суду. Тако благодаћу праштања имамо сигурност спасења.
За размишљање
Како можемо узети здраво за готово брисање наших преступа против Бога када се сви благослови нашег откупљења у Христу врте око тога?
Уместо да претендујемо на помиловање Светог Бога, послушајмо упозорење Светог Исака Сирина: „Наша крхка природа не би била довољно јака да се оправда ако би се Божија правда подигла да се освети. Стога, Он користи милост јер смо у сваком тренутку дужни. Али не греши, човече, очекујући да ћеш се покајати; и не буди превише самоуверен у опроштај! Запамтите да се смрт неће одложити. Не тражите лукаво средства да се лукавим умом приближите ужитку греха! Богу се не руга!“ [Гал. 6:7). Ако мислиш да ће ти Бог неизоставно опростити, невоља ће те изненада обузети, и када завапиш – Он ти неће одговорити“ (Подвижничке омилије #64).
Стога, ако смо у искушењу да се претпоставимо да Господ нужно опраште наше преступе против Њега, подсетимо се да се морамо појавити „пред страшним Судом“ Христовим“ (Божанствена Литургија Св. Јована Златоустог).
И усрдно тражимо опроштење наших грехова да не бисмо били осуђени, него искупљени.
Отац Василије Рос Еден
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/word-of-the-day/2022/05/19/why-we-should-not-take-the-remission-of-sins-for-granted-thurs-may-19/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 23.05.2022.
