1.Pet Airways
Основан 2009. године у Делреј Бичу на Флориди, Пет ервејз је био авио-компанија посвећена искључиво кућним љубимцима као што су мачке и пси – или путницима, како су их звали. Летели су, без власника, у главној кабини специјално прилагођених летелица у којима су седишта замењена носачима.
Сваки авион је могао да носи око 50 куцћних љубимаца, а “сјуардеса куцћних љубимаца“ их проверавала на сваких 15 минута. Пре полетања, животињама је пружена шетња пре лета и пауза у купатилу у посебно дизајнираним салонима аеродрома.
Идеја је била да би забринути власници куц́них љубимаца радије летели својим љубимцима преко наменске авио-компаније, уместо да их имају на свом лету у пртљажнику, праксу коју је веб-сајт “Пет Аирwаyс” описао као „опасан“, наводец́и екстремну температуру. варијације и недостатак одговарајуц́ег осветљења.
Авио-компанија је радила око две године, опслужујући десетак америчких градова укључујуц́и Њујорк, ЛА, Денвер, Чикаго и Атланту. Цене су почеле од 150 долара и могле су да иду и до 1.200 долара у зависности од величине животиње.
Авио-компанија је 2012. године упала у финансијске проблеме и почела да отказује летове, да би следецће године потпуно прекинула са радом, након што је превезла око 9.000 куцћних љубимаца.
Међутим, његова веб страница је и даље активна, а у поруци се наводи „Почетак летова, након Ковида, надамо се средином 2022.“, сугеришуцћи да би можда био други живот на хоризонту за авио-компанију за кућне љубимце.
2. Hooters Air
Године 2002. Роберт Брукс, председник ланца ресторана Хутерс, купио је Pace Airlines, чартер превозника са флотом од осам авиона, углавном Боеинг 737. Следеће године га је претворио у Hooters Air, авио-компанију дизајнирану по узору на ланац ресторана.
Њена одлика је била, осим јарко наранџастог дизајна ливреје на којој је приказана сова блиставих очију, то што су две такозване „Hooters girls“ биле на броду, које су се дружиле са путницима и водиле тривијалне игре са наградама за геџете — које су носиле исту мајицу без рукава и-наранџасте-шорц “униформа” популаризована у ресторанима.
Међутим, нису служили храну нити обављали дужности на броду, јер су их обављале три стјуардесе са сертификатом ФАА.
Авио-компанија је била смештена у Миртл Бичу у Јужној Каролини, месту за одмор познато по голф теренима и одмаралиштима на мору, који су изгубили директан ваздушни саобраћај у општем реструктурирању комерцијалне авијације након 11. септембра.
Због својих буџетских цена и директних веза са градовима као што су Атланта, Њуарк и Балтимор, Хоотерс Аир је привукао путнике свих врста — углавном голфере и туристе, али и породице. Међутим, никада није био довољно успешан да заради новац, и престао је са радом почетком 2006. године, због раста цена горива након урагана Катрина и Рита.
3. The Lord’s Airline (Божја авио компанија)
Стриктно без алкохола у авиону, Библије и Торе уместо часописа у авиону, приказани су само религиозни филмови и четвртина цена карата намењена финансирању мисионарског рада: ово су биле јединствене карактеристике “The Lord’s Airline”, коју је основао бизнисмен из Њу Џерзија Ари Маршал 1985. године, када је купио стари ДЦ-8 који је требало да буде једини авион авио-компаније.
План је био да имамо три недељна лета од Мајамија до аеродрома Бен Гурион у Израелу, нудец́и директну руту до Јерусалима, удаљеног око 30 миља.У то време, верски ходочасници који су желели да стигну до Свете земље морали су да ухвате линијски лет за Њујорк. “Руси имају своју авио-компанију. Британци је имају. Као и Плејбој. Па зашто Господ не би имао своју авио-компанију?” Маршал је рекао давне 1986. за агенцију АП
До 1987. године, међутим, авио-компанија није успела да се квалификује за ФАА лиценцу због недовршених модификација и радова на одржавању на авиону. Инвеститори су постали нервозни и сменили су Маршала, постављајуц́и нови одбор директора који ће покренути ствари.
Нови председавајуц́и, Теодор Лишчас, није се видео очи у очи са Маршалом и њих двојица су почели да се свађају у штампи.
На крају, Лисзцзасз и његов брат су се појавили у Маршаловој кући тражецћи корпоративне записе, што је резултирало, према новинским извештајима, свађом и Маршал их је тужио због ометања поседа. Ослобођени су, али је The Lord’s Airline на крају нестала и летелица је на крају расходована.
4. Smokers Express & SmintAir
ФАА је забранила пушење на свим домаћим летовима у САД 1990. године, али Вилијам Волтс и Џорџ Ричардсон, два предузетника из округа Бревард на Флориди, нису били срецћни због тога. Почетком 1993. одлучили су да заобиђу правило оснивањем авио компаније засноване на приватном клубу. Захтевала је чланарину од 25 долара и била је отворена само за особе старије од 21 године.
Авио-компанија је требало да буде смештена на регионалном аеродрому Space Coast у Титусвилу на Флориди, а план је био да у авиону понуди одреске и хамбургере уз бесплатне цигарете.
Међутим, скоро годину дана након што је објављено, авио-компанија још увек није имала лиценцу ни авион, и иако су оснивачи наводно тврдили да су прикупили преко 5.000 чланова, регулатори су ускратили Smokers Express-у дозволу за рад, због чега је нестао у кратком времену.
Године 2006. идеју је реконструисао немачки предузетник Алекандер Схопман, који је објавио намеру да покрене Smoker’s International Airvais, или скраћено СминтАир. Шопман, који је пушио 30 цигарета дневно, желео је да покрене дневну линију између Токија и Диселдорфа, његовог родног града, дом великог броја јапанских исељеника и европских канцеларија стотина јапанских компанија.
Обе земље су у то време још увек имале значајан број пушача. Међутим, СминтАир је доживео исту судбину као и Смокерс Екпрес: није успео да прикупи капитал потребан за почетак рада и никада није изашао у ваздух.
5. MGM Grand Air
Отворен 1987. године, МГМ Гранд Аир је био само првокласна, суперлуксузна авио-компанија која је у почетку покривала једну руту – ЛАКС до ЈФК – користец́и авионе Боеинг 727 и Доуглас ДЦ-8 у раскошним конфигурацијама: правило је било да ниједан лет није могао више од 33 путника, иако су авиони могли да превезу 100 или више у стандардним поставкама.
Авио-компанија је обец́ала да нема редова, да нец́е чекати на летове и да нема чекања на пртљаг — носачи су убацили торбе у авион и вратили их на одредиште — и чак је понудила опциону услугу лимузине од врата до врата. Посебни салони на оба аеродрома нудили су луксузне садржаје и услуге консијержа.
На броду је било пет стјуардеса и станд уп бар, као и приватни купеи за састанке. Комплетан оброк са финим вином и шампањцем је увек био доступан, а тоалет је имао златне славине и сапун са монограмом. Све ово је било понуђено по нешто више од цене као карта прве класе других авио-компанија.
У почетку популаран код познатих личности и веома богатих, МГМ Гранд Аир је на крају отворио више рута, али се борио да попуни сва 33 места у својим авионима.
Операције су успориле 1990-их, како су приватни авиони постали све распрострањенији, а 1995. авио-компанија је продата и променила име у Champion Air, нудећи чартер летове спортским тимовима и владиним агенцијама. На крају се потпуно затворио 2008.
zanimljivostidana.com
