Народно предање о животу деспота Павла Бакића било је први траг који је истраживаче довео на Венчац – до остатака некадашњег двора. Прва ископавања довела су истраживаче до закључка да се овде налазе још неки објекти. Проналаском камена тесаника са фреском који је био узидан у зграду која се сматрала деспотским двором навело је на сумњу да се ту налази и црква.
„Она нас је изненадила својом величином, начином градње и украшавања. Ради се о српско-византијском типу грађевине као што је рецимо Грачаница или Свети Архангели код Призрена, а таквих цркава у околини Шумадије и уопште на северу Србије до сада није било“, каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу.
Ово је прва откривена црква тог типа у Шумадији, владарска и несумњиво Немањићка. Верује се да јој је ктитор био цар Душан. Прошлогодишња истраживања донела су сазнања која говоре да је црква у другој половини 15. века највероватније била разрушена, а једно време пре тога и пуста. О начину живота тог доба говоре и трагови зидног сликарства.
„Ради се о изузетном живопису, то су оценили наши стручњаци, историчари уметности, који не заостаје за зидним сликарством Дечана, Грачанице, што је још један од доказа да се заиста ради о владарској задужбини јер је само владар могао да подигне једну тако моћну задужбину“, истиче Миливојевић.
„На неки начин, отворили смо нову страницу историје за овај крај, а у следећој години, захваљујући Министарству културе, очекујемо израду пројекта конзервације и презентације овог локалитета заиста значајног за нашу историју“, наводи Дарко Павловић, директор Народног музеја Аранђловац.
Tоком четири године истраживања прикупљено је неколико десетина хиљада фрагмената, велики број предмета пронађених у некрополи, а на локалитету се појављују чак и неки римски натписи. Последњих дана истраживања 2019. истраживачи су уочили и темеље једне старије грађевине на којима је била подигнута црква. Још се не зна из ког је периода та грађевина и чему је служила.
Извор: Хронограф
