Манастир Хиландар налази се на Светој Гори, на полуострву Атос у Грчкој. На Светој Гори постоји 20 православних манастира, а основана је 963. године када је изграђен манастир Велика Лавра. Игуманија Свете Горе је сама Пресвета Богородица, а сви светогорски манастири су АВАТОН, што значи ”не крочити”, па како је реч о мушким манастирима у њих не смеју да кроче женске ноге. Такође, забрањен је долазак свима који се нису најавили, а за припаднике других вера потребна је посебна дозвола.
Царску Лавру, тј. најзначајније тело Свете Горе чине манастири Велика Лавра, Ивирон, Ватопед, Хиландар и Дионисијат.
Манастир Хиландар изградио је грчки монах. Георгије Хеландариос. Стефан Немања и његов син Свети Сава обновили су манастир 1198. године, а недуго затим 1200. године Стефан Немања умире у Хиландару као монах Симеон.
Многи српски владари помагали су Хиландар. Стефан Урош I, краљ Милутин који је 1320. подигао нову цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, а за време цара Душана, када се у доба његове владавине Света Гора налазила у саставу српске државе, Хиландар је доживео највећи развој.
Манастир су помагали и руски владари, пећки патријарси, али и бугарски и грчки монаси који су у тешким временима за Србе успели да очувају Хиландар. Касније се о манастиру бринуо кнез Милош Обреновић, а монаси и игуман манастира често су помагали грчком народу у борби за слободу од турског окупатора. Манастир је помагао и кнез Александар Обреновић, који је био од велике помоћи братству манастира када је требало да се реши спор са бугарским свештенством, који се водио око управе над манастиром. Краљ Петар I Карађорђевић такође је посетио манастир.
Манастир је много страдао 2004. године када је избио велики пожар.
Занимљиво је да су и данас видљиви остаци некадашњег манастира Хеландариона, на чијим темељима је манастир Хиландар подигнут.
Повеља о оснивању Хиландара коју је својеручно написао Свети Сава била је сачувана све до Другог светског рата. Нажалост у нацистичком бомбардовању Београда 06. априла 1941. године страдала је Народна библиотека и многи записи српске историје, па тако и повеља.
Након прве повеље и оснивања монашког братства, Свети Сава добио је још једну повељу којом је изједначена важност манастира Хиландар са осталим манастирима Свете Горе. Такође, том повељом манастиру је додељен метох, некадашњи манастир Зиг, који је био у рушевинама, а налази се у унутрашњем делу полуострва Халкидики.
Архитектура манастира Хиландар не односи се само на манастир већ и на бедеме којима је окружен. Око целог комплекса налазе се одбрамбени бедеми, које надвисују пиргови. У склопу манастирског комплекса налазе и капеле, параклиси, трпезарија, болница и многи други објекти.
Све грађевине су изграђене византијским стилом. Подови и балкони су углавном изграђени од дрвета. Главна манастирска црква, коју је на темељима старе цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице подигао краљ Милутин 1320. године такође је рађена у византијском стилу, али садржи и елементе других школа, солунске, атонске и константинопољске. Под ове цркве је украшен мозаиком, а овој цркви дозидана је и припрата у доба кнеза Лазара, око 1380. године.
Поред главне цркве, у комплексу се налази 12 мањих објеката, цркава и капела.
Фреске и иконе представљају највеће благо манастира Хиландар. Најстарији живопис је из 13. века, а смештен је у пиргу Светог Ђорђа, у његовој унутрашњости на спољном зиду.
Фреске које се налазе на тавану монашке трпезарије датирају из двадесетих година 14. века. Касније је поново осликана, а то је 1621. године учинио Георгије Митрофановић, хиландарски монах, који је сматран за једног од најугледнијих сликара тог доба.
У манастирској ризници налазе се бројне иконе, чак око 500. Међу њима су оне које су познате широм света. Неке од њих су икона Богородице Тројеручице, која се налази у Саборној цркви Манастира Хиландар и једна је од најчувенијих православних икона, икона Богородице Одигитрије за коју се сматра да је настала у 13. веку. Ту су иконе Христа Пантократора, Ваведења Пресвете Богородице, Светог Арханђела Гаврила, Светог јеванђелисте Матеја, Светог јеванђелисте Луке, Светог Димитрија.
Занимљивости
Српска царица Јелена, жена цара Душана прекршила је правило да женска нога не сме да крочи на Свету Гору. Цар Душан са Јеленом и сином Урошем, боравио је на Светој Гори од августа 1347. године до априла 1348. године, склањајући се тако од куге која је харала Европом. Како женама није дозвољено да кроче на тло, унели су је на носилима. Иако је цар Душан помагао многе светогорске манастире, а царица Јелена обновила келију Светог Саве која се налази у Кареји, постоји претпоставка да је кршење правила о забрани уласка жене на Свету Гору, основни разлог зашто цар Душан није канонизован за свеца.
stazamanemanjića
Литература:
- Манастир Хиландар, Манастири у Србији, manastiriusrbiji.com
