Манастир Студеница је један од најлепших и најбогатијих српских манастира. Удаљен је 57 километара од Краљева, а основао га је Стефан Немања.
Грађен је од 1183. до 1196. године, када се Стефан Немања одрекао престола у корист средњег сина Стефана и замонашио и добио име Симеон.
Некада се у комплексу манастира налазило 14 цркава и параклиса (мањих цркава), од којих су данас сачуване три, које су богослужбено активне и три параклиса.
Период турске владавине је био посебно тежак за манастир Студеницу, као и за цео српски народ. Турци су прво претопили оловну кровну конструкцију у муницију. Манастир је опљачкан након великог аустријског-турског рата (1683-1699), после повлачења аустријске војске. Највећа страдања манастир је доживео за време Првог српског устанка. Турци су спалили манастир. Један део монаха се склонио у манастир Враћевшницу и понео са собом мошти Стефана Првовенчаног. Мошти су из Враћевшнице пренете у манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године.
Поред паљења, манастирска црква претрпела је и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака нанели нови слој малтера и насликали нове фреске. Сто година касније 1951. године приликом рестаураторских радова овај слој је скинут. Тада је откривен и ктиторски натпис Светог Саве:
„ОВАЈ ПРЕСВЕТИ ХРАМ ПРЕЧИСТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ САЗДАН БИ ВЕЛЕСЛАВНИМ … ВЕЛИКИМ ЖУПАНОМ И СВАТОМ (ПРИЈАТЕЉЕМ) ЦАРА ГРЧКОГ КИР АЛЕКСЕ – СТЕФАНОМ НЕМАЊОМ (КОЈИ ЈЕ) ПРИМИО АНЂЕОСКИ ОБРАЗ (КАО) СИМЕОН МОНАХ … (А ЗАВРШЕН – НАСЛИКАН – БИ ТРУДОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА … СТЕФАНА … И) ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА ГОДИНЕ 6717. (то је 1209.), ИНДИКТА 12. И МЕНЕ КОЈИ САМ ТУ РАДИО ПОМЕНИТЕ САВУ ГРЕШНОГА.“
Манастирска црква грађена је као породична гробница, односно крипта. С десне стране, у наосу налази се гробница са моштима ктитора и родоначелника Немањића, Светог Симеона. Испред олтарске преграде, с десне стране, налази се кивот са моштима Светог Симона (Стефана Првовенчаног), а са леве почивају мошти Свете Анастасије, мајке Светог Саве.
Од 1986. године Манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.
Цркве манастирског комплекса
Богородичина црква
Католикон Манастира Студеница подигнут је између 1183. и 1196. године. Његов оснивач и ктитор је велики жупан Стефан Немања. Сврстава се у највредније споменике рашке градитељске школе. Црква је једнобродна, са олтарским простором и унутрашњом припратом, док је спољашњу припрату нешто касније подигао краљ Радослав.
Спољни изглед Богородичине цркве одржава складан однос два архитектонска правца: романике, владајућег стила на западу, и византијског обликовања. Из овог прожимања настао је специфичан градитељски стил познат под именом рашка школа.
Врхунац уметничког обликовања у Манастиру Студеници представљају четири портала, међу којима се посебно издваја западни портал смештен између спољне и унутрашње припрате.
На северном зиду поткуполног простора је прозор сачињен од квадратних поља са медаљонима, изрезаним у оловној плочи, који приказују осам фантастичних животиња – симболе Богородичиних врлина, и са две розете које символизују „око Божије“.
У прстенастом делу кубета Богородичине цркве налази се фрагментарно сачуван запис:
“Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9, идникта 9. и мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”
Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана и вероватно уз помоћ коју му је пружио брат Стефан Првовенчани.
Првобитни живопис делом је сачуван у олтару, затим поткуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, испод ње је представа на којој Христос причешћује апостоле. Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничким одликама најсавршенија, јесте композиција Распеће Христово, у наосу.
Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис испред представе Успење Богородице, на западном зиду. На јужном зиду приказана је ктиторска композиција на којој Богородица приводи ктитора, Симеона Немању, са моделом цркве у руци – Христосу, Праведном Судији.
У припрати, која је жвописана 1569, значајан је циклус фресака Страшног суда, у горњим зонама источног и западног зида. Најранији живопис Богородичине цркве највиши је домет византијске уметности са самог почетка 13. в. Обновљени живопис из 16. века рађен је стручно и зналачки и представља први рестаураторски подухват у Срба. На основу неких одлика живописа, претпоставља се да је у том подухвату учествовао и монах Лонгин, један од најбољих српских уметника тог времена.
Живопис у Радосављевој припрати и бочним капелама потиче из четврте деценије 13. века а по стилским одликама близак је фрескама главне цркве. У северној капели, која је посвећена Светом Николи, налази се, поред композиције Поклоњење жртви, циклус о Светом Николи. У јужној капели приказани су: Немања, Стефан Првовенчани и његов син, краљ Радослав, са женом Аном, а на северном зиду тројица српских архијереја: Сава, Арсеније и Сава, млађи брат краља Радослава.
Краљева црква
Северозападно од Богородичине цркве налази се Црква Св. Јоакима и Ане, по ктитору, краљу Милутину, названа Краљева црква. На њеној фасади, испод кровног венца, у камену је уклесан натпис:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, роб божији Стефан Урош, праунук господина Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све српске и поморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља Христових Јоакима и Ане, године 1314, индикта 12. и приложих томе светом храму хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и од мене грешног, Амин. Сазида се храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована…”.
Црква је дело искусних мајстора. Конструкција, која оставља утисак једноставности, у ствари је добро разрађен модел сложеног склопа. Основа припада типу сажетог крста уписаног у облику квадрата. Слично као и у Богородичином храму, и овде се у основу уписује крст са Распећа насликаног у самој цркви, пропорционално увећан. Идеја крстообразности здања наглашена је вешто истакнутим лучним крововима. И ова црква, као и Богородичина, симболичка је слика космоса. У куполи, која је симбол небеског простора, борави небески цар. Сликари и, изгледа, веома образовани наручиоци програма настојали су да укажу на јединство чина земаљске и небеске литургије у служби спасења света и величања Свевишњег.
Највећу вредност Цркве Св. Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис. Сачуван у великој мери, уједначен по стилу и естетској вредности, он покрива све зидове од пода до кубета. Сликарство ове цркве је настало у другој деценији 14. века, као врхунско дело Милутинових мајстора који су осликавали већину његових задужбина. Својим ликовним вредностима оно је сврстало овај, по димензијама скроман храм, међу најдрагоценије српске споменике 14. века. Веома уједначен уметнички ниво читавог ансамбла фресака, чини да се ово сликарство по својим тежњама и остварењима уклапа у највеће уметничке домашаје класицистичог стила ранопалеологовске епохе у целој византијској културној сфери.
У другој деценији 14. века, када је Краљева црква осликана, владало је јединствено схватање сликарства у целом источнохришћанском свету. Краљ Милутин се определио да Богородичиним родитељима посвети своју задужбину у овом прослављеном манастиру. Славећи Св. Јоакима и Ану он слави и велича и саму Богородицу.
Црква Св. Николе
Црква Светог Николе или Никољача најмања је и најједноставнија од три очуване цркве у манастирском комплексу. Једнобродна грађевина са полукружном олатрском апсидом на истоку, пресведена је полуобличасто. Наглашена троделност њеног литургијског простора постигнута је средствима познатим и доследно коришћеним у градитељству 11. и 12. века на подручју јужне обале Јадрана. Никољача је грађена од ломљеног и притесаног камена у кречном малтеру. Време њеног настанка није поуздано одређено. Сучељена су два мишљења. Једно, да се у њој служило за време грађења Богородичине цркве, и друго, да је настала у време када и сликарство.
Донедавно је Црква Св. Николе одавала утисак мале ниске грађевине, скоро капеле. Истраживачким радовима 1968. утврђено је да је Никољача била затрпана земљом у висини од једног метра. Када је црква ослобођена наноса земље, грађевина је значајно добила у пропорционалности. Сем тога, откривени су трагови трема, остаци фресака у соклу, као и више средњовековних гробница.
Црква је првобитно била цела осликана, али се до нашег времена живопис очувао само у фрагментима. Данас је у олтару сачувана фигура Богородица са два анђела који јој се клањају. Испод Ње су три света оца, делови композиције Поклоњење жртви. Од стојећих фигура најимпресивнији је лик Св. Јована Претече. Улазак у Јерусалим и Мироснице на Христовом гробу на западном зиду једини су остаци композиције Велики празници. Поменутим конзерваторским радовима у Никољачи је откривен живопис веома занимљиве орнаментике везаних кругова, розета, медаљона и графикона уплетених у лозицу. Ова богата и безмало у целини очувана орнаментика допуњује прилично скромну постојећу фреско-декорацију Цркве Светог Николе.
Студеничка ризница
Ризница садржи најстарије портрете великог жупана Стефана (касније краља Првовенчаног) и великог кнеза Вукана. Браћа Светог Саве и Немањин синови портретисани су у Студеници 1208/9. године. Да би били сачувани, ови портрети су премештени са улазне капије.
Од сачуваних литургијских и других црквено-уметничких предмета издвајамо: плаштаницу Антонија Хераклејског, везену златним и сребрним нитима, из 14. века; покров за кивот Светог Стефана Првовенчаног, Оливере, кћери кнеза Лазара.
Међу предметима од племенитих метала најдрагоценији је прстен краља Стефана Првовенчаног. Прстен је златан, у филиграну, и византијски је рад из периода 11-12. века.
Изванредно уметничко дело представља и ставротека из 1628. године, од позлаћеног сребра, украшена плавим и сребрним емајлом. На њој су рељефне представе Христовог Вазнесења, окружене симболима, јеванђелистима, док су по ободу дате сцене лова и прикази студеничких ктитора Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.
Седамнаестом веку припада више изложених предмета од позлаћеног сребра, као рипиде, петохлебница и две чаше са сценама из лова, док је фино ажурирана готичка кадионица Игумана студеничког Саве настала 1590/1. године. Из некада драгоцене студеничке библиотеке сачуван је веома мали број рукописа, међу којима је најзначајније четворојеванђеље из 15. века, украшено великим заглављима и преплетеним иницијалима који су богато колорисани. Посебно се истиче богато украшена грамата цара Алексеја Михаиловића (1663. година), другог по реду владара из славне династије Романова. Повеље влашких војвода које сведоче о разгранатим везама овог манастира. Од сликарких радова посебну пажњу привлачи напрсни триптих из 1750. г. украшен седефном интарзијом и позлаћеним филигранским оковима.
Литература:
Царска лавра Студеница, manastirstudenica.rs
stazamanemanjica
