Владика Григорије Дурић трага за писаним траговима о деди који је у Другом светском рату био на принудном раду у Немачкој. У Берлину, Вајмару, Фирстенбергу, Дрезден и манастиру СПЦ у Химелстиру.
Владика Григорије гаји веома живо сећање на свог деду Петра који је као ратни заробљеник 1941. био одведен на принудни рад у Немачку у којој је остао до краја Другог светског рата.
Kада је Григорије имао четири године, умро му је отац и отада се деда Петар старао о њему.
Владика тамо није нашао документацију о свом деди, али је имао прилику да се проучавајући музејске експонате и обилазећи старе логорске зграде, ментално врати у прошлост – у период који још није био стигао да уклопи у дугу причу о сопственом постајању.
Пут који му је донео нова сазнања и обогатио га новим искуством водио га је из Берлина, преко Вајмара, Фирстенберга и Дрездена – до српског манастира у Химелстиру.
Дојче веле
