Интернет у Србији у 2021. години користило је 81,2 одсто становника, што је повећање од чак седам одсто у односу на 2020. Удео корисника интернета код младих, по резултатима истраживања Републичког завода за статистику, износи 99,9 одсто, а нарочито се истичу студенти.
Истраживање „Ставови младих у Републици Србији о утицају и значају друштвених мрежа”, које је спровео Центар за креирање политика и стратегија, показује неколико занимљивих ствари. Чак 94 одсто испитаника наводи да време пред спавање проводи на друштвеним мрежама. Више од половине испитаника (53,4 процента) информише се преко друштвених мрежа, а на интернет порталима и интернет новинама информише се мање младих него на друштвеним мрежама (39 одсто). Када се ради о конкретним друштвеним мрежама, преко 80 одсто младих користи „Инстаграм”, а тек 11 процената „Твитер”. Када се ради о веровању информацијама на које наиђу на друштвеним мрежама, исто истраживање је показало да 67,7 одсто младих сматра да је на друштвеним мрежама лакше ширити лажне вести, док је 30,6 процената испитаника изједначило друштвене мреже и друге медије. Забрињава податак да се свега 27,7 одсто младих изјаснило да се осећа безбедно на друштвеним мрежама.
Резултати истраживања Кровне организације младих Србије (КОМС) у 2021. години показују да 72 одсто сматра да се често сусреће с лажним вестима, али охрабрује податак да 80 процената младих сматра да уме да препозна лажну вест. КОМС је 2021. године спровео и истраживање „Млади у медијском огледалу”, које показује како се у класичним медијима из године у годину повећава број објава о младима. Један од закључака истраживања јесте да су медији за младе првенствено заинтересовани у области црне хронике, као и безбедности младих. Ово истраживање додатно потврђује закључке изнете у Извештају о људским правима младих 2020: да се о младима махом извештава у негативном контексту (46 одсто), и то углавном говорећи о неморалном понашању. Највећи део 2020. године протекао је у знаку стигматизације младих као одговорних за ширење епидемије, али се у 2021. години примећује знатан помак и престанак (медијске) стигматизације младих.
„Инфодемија” – „епидемија лажних вести” – није јењавала током 2021. године ни на интернету ни у „традиционалним” медијима. Истраживање портала „Раскрикавање” показало је да су се у 2021. на друштвеним мрежама често делиле неутемељене, манипулативне или лажне вести у вези с вакцинацијом. А да и даље постоји потреба за усмереним и стратешким обраћањем јавноздравствених власти младима показују и резултати истраживања „Перцепција грађана Републике Србије о пандемији ковида 19”, где су млади у категорији од 18 до 29 година као кључни проблем истакли контрадикторне информације (39,9 одсто) и лошу организованост здравственог система (44,1 проценат). Млади су у овом истраживању као категорија у највећем броју одговорили да нису вакцинисани и да се неће вакцинисати (36,7 одсто младих, према 16,2 процената старијих од 60 година), што је додатан разлог за забринутост и треба да скрене пажњу надлежнима, наводи се у овом извештају Београдског центра за људска права.
Међутим, упркос свему реченом, у Радном нацрту стратегије за младе у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године није могуће пронаћи информисање младих као циљ. С обзиром на то да текст који је био доступан у тренутку писања овог извештаја представља радни нацрт стратегије за младе, те да предстоји још бар јавна расправа (прве јавне консултације су завршене у фебруару 2022. године, па ће на основу прибављених коментара бити креиран коначан нацрт стратегије за младе, који затим улази у поступак јавне расправе), остаје нада да ће се овај циљ можда вратити у даљем раду на нацрту.
Извор: Политика
